Učitelj

768 У ЧИиТЕ ЈБ

НАШИ ЗАСЛУЖНИ ПРОСВЕТНИЦИ

Професор Живојин О. Дачић

као народни просветитељ.

Просвећивање народа није нова ни оригинална ствар. У историји света и историји педагогије има ваздан примера о појединим личностима и друштвима као народним просветитељима. Па и Господ и Опас наш Исус Христос био је један од најактивнијих народних просветитеља. Његови ученици и апостоли такође су продужили његов посао на народном просвећивању. У средњем веку народе су највише просвећивали калуђери. Зато је тада про-

свећивање било ограничено на придобивању чланова у вери. За.

образованијег се тада сматрао онај који је био већи верски фанатик. Између наших српских просветитеља нарочито се истакли били: Ћирило и Методије, Свети Сава, Доситије и др. Стара наша повесница јасно нам казује, да је наш народ, за време Немањића, био довољно просвећен, сравњен према другим народима Европе.

Ну са турском навалом, и са пропашћу наше царевине и самосталности, наш народ је морао да изостане у култури, у про. свети. Он је био бравич осталих западних народа, те су ови напредовали, а он је робовао. Тако нам је донело разлику у просвећености, између нас и западних народа, време од преко 500 година. А то није мало. Ту се тек јасно види како су неправични они, који нас коре, како смо још глупи и непросвећени. Интересантно је, да такве прекоре добивамо баш од оних за које су наши стари и крв своју лили. Са почетком обнове наше државе, или са почетком нашег васкрса слободе, похитало се на много страна, да се добије и уреди оно што се за толико време пропустило. Хитало се и сувише, па се у гоме и грешило тако ваздан лутало. Уређивани су судови, цркве, школе, војска и др., али се на Тросвећивање народа заборавило. Мислило се, да је школа довољна да рашири по народу писменост, да га просвети, васпита, и др. те се зато, у толико, њој поклањала пажња. Тако се то у нас радило до најновијег времена. И ми смо живи сведоци, како је српско учитељство јавно укоравано за неуспех у народном просвећивању. Људи који су тражили, да се народ просвећује и средством школе грешили су јако. Други је циљ васпитању, а други фросвећивању. Просвећивати народ значи научити га, да у свакој прилици, а нарочито у раду и животу, разликује добро од зла,и да прво твори, а другог да се клони; значи дакле унети у његову душу довољно светлости, толико, да ни један кутић исте не остане не осветљен. По томе може да буде човек и школован и васпитан, па опет непросвећен. То знамо из свакидашњег живота. Српско

учитељство увидело је зарана потребу просвећивања нашега на-

За ан ике · а а