Učitelj

ИМАЈУ ЛИ ЖИВОТИЊЕ ДУШУ 195

чити, ипак ми ништа не смета да их схватим као свесне, тако исто као год и ону код миша, који неће у мишоловку да уђе, ако се пре њега био ухватио његов колега, па му осећа трагичан крај, тили кад од два кера једног поведем у лов, а другог вратим са капије, а он прележи цео дан у својој кућици и ништа не једе, или кад видим копца како лети испред воза покрај шуме те расплашене тице хвата, не помињући ону краву која је туговала кад "су јој скинули клепетушу што је од рођења носила, и безброј других примера о слону, коњу, лисици, зецу и томе слично.

Сви ти посматрани случаји у животу животиња, не смеју се игнорисати и на место тога узимати филозофирање о физикалним и хемијским процесима, и тумачити их тим хемо —, хелио -—, стерео —, и како се већ зову ти разни тропизми, па ма колико били духовити. (Као што је, например, она присподоба о капљици живе која се креће груменчићу соли кухинске, а нема душу, и томе подобно). Јер ако се узме и то, да је за утврђење онога што је психички најпоузданије мерило асоциативно памћење, то јест стање где неки надражај не изазива стално само саобразно дејство према својој природи и специфичном саставу надраженога чула, него осим тога, још и дејство коме узрок може лежати изван тога што је било раније, ублизо, или једновремено са овим надражајем и утицало на организам — онда миту појаву видимо и код животиња. Иначе "се не би могло објаснити поменуто летење гладног копца испред воза, или поступак ситога паука кад му улети пчела или осица у мрежу, а он покида конце да их се ослободи, нити прича онога путника који премешта кревет на сред собе, да би се опростио механских стеница, па кад то није помогло, он подмеће креветским ногама тањире пуне воде; — али му оне доскоче, јер одмиле уза зид на таван управо изнад кревета, па се стану омицати озго на њега... и хиљаду других примера. Зар све то није допуњено и измењано понашање на надражај» —

На тај начин, зашто не веровати да и животиње имају душуг Цу. су физичко-хемијски процеси као потребни услови за физио"лошке радње, без којих не може бити свести уопште; ту су органи за које знамо да су код човека везане душевне појаве; ту покрети који су израз субјективних стања и у људи, а нисмо у доба Декарта када се веровало да је сваки рад животиња засебно створен, већ знамо да начело континуитета обухвата сав физиолошки

• „развитак свеколиког органског света, и да тај закон о поступном, 13%