Učitelj

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 249

финиција хоће да искључи. Г. П. вели: „Под душом или се има разумети сам реални супстрат свесних појава (ако таквог има) или се тим изразом може означити и сам скуп свесних појава једног датог индивидуума као такав. Ако се, што је: тачније, изразу душа да прво значење, онда би Психологија била не наука о свесним појавама већ о њиховом метафизичком супстратуму“.: Дакле би „Психологија била не наука о свесним појавама већ о њиховом метафизичком супстрауму“, ако је душа тај метафизички супстрат, што је опет по г. Петронијевићу тачно, „што је тачније“ него супротна научна дефиниција душе. — Кад је тај појам тачнији, како се г. П. може питати, да ли има реалног супстрата свесних појава, да ли „таквог има“ 2! Или обратно: како тај појам душе може бити тачнији, кад се не зна, шта је он управо и да ли у опште шта значи» Шта је овде право мишљење г. Петронијевића, шта је душа, шта Психологија, — то се не може увидети из оваквих противречних реченица.

У другом, позитивном делу, по коме је Психологија „наука о свести“, г. Петронијевићева дефиниција је кратка, јасна и популарна, али је нетачна и ненаучна, јер је и сувише широка. Психологија није или није само Психологија наука о свести: у ширем смислу речи то је и Логика,“ у најширем смислу то је и Природна Наука;“ то је, најзад, и Етика и Естетика; то и Психијатрија; по некима (н. пр. по Берклију, Фихтеу и др.) и Метафизика.

Психологија у ужем смислу — а то је емпиријска Психолотија — је наука о индивидуалној свести“ или управо не о свести већ о свесним појавама у индивидуама" или, још тачније, она је „наука о облицима и природним законима нормалног тока појава свести“,6 — т. ј. свесних појава у индивидуама. Тек овакве дефиниције јасно одвајају, као што се види, Психологију н. пр. од Психијатрије и — нарочито — од Филозофије (Логике и Метафизике).

Циљ је емпиријске дефиниције Психологије, —- а то хоће да буде и г. Петронијевићева дефиниција — да Психологију учини независном од Философије, па ипак г. П. одмах за тим, још у самом почетку своје књиге демантује значај своје дефиниције, јер 5 3 почиње једним одељком, чији предмет, наивни реализам, припада 'Философији (одн. Теорији Сазнања) а не Психологији. Нашто у емпиријској Психологији доказивати „да су чулни квалитети исто тако субјективни као и осећања, слике сећања, и други садржаји "које и наивни реалист сматра за такве2“' Ти су квалитети — били објективни или не (наравски да они нису објективни) — у исто

1 Основи емп. Пс, стр. 1.

2 Тћ. Глррз, Гешадеп дег Рзусћојогле, 2. Ашћ., 5 5—981.

МУ. Мипаћ, Огипагпое дег рћучојосзсћеп Рзусћојовле, 5, Аш ,, Ва. Ш, 5. 765. ТИ. Блрр5, 026 3: 32:

а. 5. 47.

Јо4 | о. с, Ва: 3. 5.

Основи емп. Пс., стр. 3.

~“ фљо ~ »