Učitelj

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 259

"мора на томе радити да себе ученику учини непотребним, или другим речима он мора васпитавати ученике у самосталности, он мора у колико је то могуће једноме човеку радити на стварању карактера код ученика. На место учитељевот живог карактера треба све више и више да ступа ауторитет саме идеје. Ја држим да је књига . један од оних посредних чинилаца који су потребни за постигнуће крајњег васпитног циља, и то не у првом реду школска књига из које ученик има да научи какав задатак, већ дечји спис који ученик узима по своме избору а по упуству учитељевом из богате школске књижнице да чита, чиме се отварају врата саморадњи учениковој којој треба учитељ пре свега да тежи“.

Многи славни људи имају да захвале томе само срећном утицају добре приватне лектире. О Хердеру знамо да је у оскудици уредне наставе читао ревносно све књиге које је могао добити у своме родноме месту, Кад би шетајући по улицама видео ма какву књигу у прозору, ушао би у кућу и учтиво замолио да му позајме књигу.

Читанком треба ако не баш уводити децу у праву књижевност умети их заинтересовати и за приватну лектиру.

Још једна мана ове читанке по нашем мишљењу је: што су "састављачи, по угледу на досадашње читанке, узимали ствари које су безброј пута прештампаване. Сем тога, позајмљене су махом ствари којима треба да се развију појмови код ученика. о разним географским, културним и природним објектима, по угледу на досадашње читанке, а које су веома досадне за децу. То су чланци н. пр. о рекама, потоцима, извору, ливади и т.д. То су сувопарне дефиниције без икаквог интереса за децу. Те чланке би требало заменити другима која би требало нарочито обрадити пластичније, са више топлине и поезије. Зар. не би боље било да се то изведе у каквом, лепом опису, причи, диалогу и т. д. Или да се узме као типски представник опис једне истинске реке, села, бање, трга и т. Д.

Чланак о осигуривању требао је да изостане јер га деца из П раз. осн. школе не могу разумети. : ;

Има неколико и тежих пословица које не могу деца разумети и које је тешко обрадити н. пр. „фатио се руком у џепове“, „24118 је хабтпа, кад шје паапа“, и т. д. Загонетке треба да имају своје одгонетљаје, макар и на крају књиге, а има их и тешких које треба изоставити н. пр. „обдан јалово — обноћ сеоно“; „зе·лено ко, зобљеш га ко крава“; „у наше госпе стотину кошуљица, кад вјетар дуне тијело јој се види“ ит. д.

Читанка је подељена на 3 дела: у првом делу су чланци штампани ћирилицом (све до лета а у лето је неколико ствари штампано латиницом); у другом делу који носи наслов Латиница, упознавање са том азбуком, а трећи део садржи поуке о језику. "Овај последњи део могао је да изостане јер му није места у чи. танци, тим пре што је написан у таком облику да служи и као _упуство за учитеља а и као уџбеник за ђака.

Завршујући приказ ове читанке не можемо а да не изјавимо

178