Učitelj

494 - УЧИТЕЉ

У путу обмана проигравајући, не из страсти последњу „крајцару“, него из славољубљивости према коњичком капетану; при првој појави у граду оне лаже шетајући се по улицама и стараући се „да засени очи другима“, лаже пред служитељима гостионице правећи се важним, богатим господином.

У инкриминираној сцени обмана своје врсте, лаж из уобра"жења, долази до својих логичких и психолошких граница и због тога постаје нелогична и врло тешка за објашњење психологијом. Ради њеног психолошког објашњења није нужно прибећи некоме спољашњем случајноме фактору као што је опијање. То је иста лаж, која промиче сваку реч, рад па чак и мисао Хлестакова, и која врло ретко оставља своју жртву и онда, кад није међу људима, паги тада не увек.

Ако је могуће у датом случају ради објашњења обмана Хле"стакова, говорити о каквом спољашњем утицају, то је могуће говорити о хипнози. -

Околина, начин поступања чиновника: план њиховог поступања појавили су се као моћна и стварна хипноза да се отклони и избегне утицај, што Иван Александровић није био у стању учи"нити. То је играло улогу материје, по којој Иван Александровић са шатиром импулсивности ствара обрасце.

Импулсивношћу се назива неодољива ничим не мотивисана "жеља, да што год ради, говори, у овоме случају вара, при чему може постојати свест о ненужности, глупости поступка или његове неправилности, сазнање своје лажи. Обмана Ивана Александровића "такође се донекле показује колоритом импулсивности, а то нну колико не противуречи нашем исказаноме мишљењу о његовој фан" тастичкој лажи.

То долази отуда што се наша душа налази под непрекидним "утицајем свакојаких надражаја из средине, која нас окружава. Нема ничега, чији најмањи део тих надражаја не сазнајемо, нити који пролази а да не остави ма каквога трага. Најнеотклоњивији утицаји појављују се они, који су већ прерађени другим људским бићима у мислима, осећањима, радњама; наша је душа под непрекидним утицајем других душа, и сва нам се људска околина обраћа "формулама, које се јављају као израз једног или другог стања сазнања, но са знањем наших можданих центара; милиони тихих гласова заједно са покретима проничу у наш мозак и у тој бедној забуни ми не можемо чути наше речи, само ако оне нису толико јаке да заглуше тај шум (Нордау).