Učitelj

листа к 681

Зар јаг! Па који су то моји. Ја сам у селу од пре месец дана — упита запрепашћени Љубиша.

Е — знам ја све, стари сам ја полицајац. Ја ћу наредити председнику, да вам спреми бар најнужније потребе, а ви радите и гледајте свој посао.

ЈЂубиша устаде, виде да није вајде говорити.

Дакле тако, хвала вам на посети, само се ви сложите са председником, па ће добро бити, рече му при испраћају капетан.

Целим путем до села Љубиша је размишљао и сам себи неколико пута препричавао разговор са управником и капетаном.

Дакле тако. — Кути и само ћути! Трпи све што те снађе. Осигуран си, награђен си, створена ти је могућност за рад, па шта ћеш још» — Ћути!

Да ли баш морам ћутати и трпети. '

Не нећу, ја ћу се борити. Нисам тако мислио. Мислио сам само у школи радити, али ето не може се. Морам се борити, да бих могао радити.

Борићу се на смрт и живот с председником, капетаном; б6орићу се најзад и са целим светом. Само таком отвореном борбом, моћи ће се народ просветити, па ваљда ћемо и ми, мученици за његову просвећеност, доћи на своје место.

Овако је Љубиша завршио своја размишљања и дошао у село.

После неколико дана добио је од Сретена нисмо.

Драги Љубиша, — писао му је Сретен.

Ја сам претерао у хвали кад сам ти прво писмо писао. Ја сам веровао обећањима и преварио се као и увек. Код мене ти је далеко од добра.

Дошао сам у сукоб с одбором, па ако хоћеш и с целим селом. Већ ме у велико тужакају, а све ствари инспирише, шта ми"слиш ко»! свештеник!! Зашто!2 Зато што тражим ђаке у школу, што тражим потребе за школу — то је све.

Ја сам се при доласку прилично задужио. Треба јести, одевати се и обувати. Треба бити господин учитељ и примати часописе књиге и новине. Треба помагати све културне и патриотске установе и радити у њима. Све то треба радити за 46 динара.

То није могуће драги мој Љубиша. Пред тим падају сви идеали. Ти си као и увек имао право, кад си онако о животу размишљао.

Чудио сам се шта да радим, већ сам у дуг запливао. Увидео сам, да ме очекује мучан и чемеран живот, те сам решио кидати што пре. Ти ћеш ми можда замерити, али опрости...