Učitelj

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 691 свих свесних садужаја.. Тим називом је г. П. у исто време и сам рекао, да формално Ја (дакле не-емпиричко Ја) не може бити предмет емпиријске Психологије. За то још мање смисла има г. Петронијевићево формално Ја „у ширем смислу“, које по њему „означава целокупност свега свесног садржаја или и целокупност свести,“ која, како је још Кант учио, није никад и нигде дата. МИ Вунт вели, | да се појам свести „никако не доноси само па суму“ психичких догађаја без обзира на њихов спој“.“ Какав је то спој свих свесних садржаја и „формалног Ја“, шта то значи, — не може се знати. Само се баш из тога може јасно видети, да је г. П. помешао питање о самосвести у логичком (трансценденталном) смислу са чисто психолошким питањем. Шта је емпиричко (или, како г. П. вели, садржајно) Ја — је ли престава или осећање,“ које се увек везује за оне сталне садржаје које г. П. помиње» — то важно питање, на које психолози дају поменута два одговора, читалац ће залуд тражити у Психологији г. Петронијевића. Спој тог осећања Ја и

оних сталних садржаја називамо ми самосвест“ — о којој говори г. П. у овом параграфу. Што г. П. назива самосвешћу — „самосвест означава свест коју субјект има о себи“' — само је тауто-

лошка дефиниција (дет рег дет, стеши), која не казује, као што се види, ништа.

О последњем, петом одељку, који врло кратко и популарно говори о психичким диспозицијама и даровима (5 42) и о снуи хипнози (у 43), нема- се шта рећи.

Тиме смо завршили преглед Психологије г. Петронијевића. Као што је читалац видео, г. []. је у овој релативно малој књизи учинио много погрешака. Он, пре свега, није успео да одреди задатак Психологије, њен предмет, њен однос према другим наукама, њене методе и њене правце. У свима тим питањима је много метафизике али мало науке. Мишљења појединих философа које г. П. помиње: Декарта, Берклиа, Канта, Хербарта, — су погрешн» изнесена. То важи чак и за сувремене психологе, нпр. Вунта, чију“ теорију специфичности чулног апарата погрешно излаже као и ње-

гово објашњење појава контраста.

- Противречност, тако очигледна у многим питањима, доказ је да г. П. није довољно обавештен о тим питањима. Такво је учење о односу душе и тела, где је психофизички паралелизам побркан с хипотезом узајамног дејства. Па, онда, учење с једне стране да је променљивост особина свих сензација, а с друге стране засту-

1 Осн. емп. Пе., стр. 310.

2 Миидђ Отпад. д. Рз., 5. 244. 8 Основи емп. Пе., стр, 310.

+ Мипаф, Зашпаг. д. Рз., 85. 264. 5 Осн,. емп. Пе., стр. 311.

6 Џипф, Огипа,. д. Рз., 5. 265. 7 Осн. емп. Пе., стр. 310.