Učitelj

842 У ЧИМЕ Љ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД.

Херберт Спенсер. О васпитању умном, моралном и шелесном. Превео Ј. Миодраговић. Друго издање. Издање С. Б. Цвијановића у Београду.

После десет година добисмо и друго издање овог знаменитог дела Спенсеровог у преводу Ј. Миодраговића.

Прелиставајући листове овога превода, падају ми на ум речи проф. Недића, да се у преводиоцу огледа латентни писац, које и овде налазе потврду. И стари професор Миодраговић, познат у нашој књижевности са свога лепог разумљивог стила, који је уносио не само у забавне но и у научне радове своје, изабрао је и за превођење дело пуно јасних и одређених мисли великог философа; дело приступачно по обради својој не само педагозима но и свакоме кога интересује проблем васпитања омладине и систем школовања. Ово је нека средина између сухопарне научне расправе и песнички писаног дела „Емило Х!Х века“.

Ко је ма и најмање завирио у богаство педагошке књижевности великих народа, тај је свестан сиромаштине наше у томе и оскудице у делима којима би наши учитељи, који не владају страним језиком, допуњавали образовање своје и улазили у област

"мисли и расуђивања, која би им дала маха и подстрека за усавр-

шавање у послу васпитачком. Са тога разлога мора сваки пријатељ напретка народне школе поздравити појаву ове књиге. која ће допринети користи поменутом циљу, и благодарити преводиоцу, који годинама неуморно ради на једном пољу, које је у нас, као и много што шта, занемарено.

Књига ова садржи четири одељка: — глава прва — које знање вреди највише ; глава друга — Умно васпишање; глава трећа — Морално васпишање; глава четврта — Телесно васпишање.

Приказујући садржину овога дела читаоцима „Учитеља“, биће интересантно бацити мало светлости на неке одсеке истога, у којима, бар мени се тако чини, може читалац наћи генезу разних реформних струја педагошких и планова за нов систем школовања. Они, који размишљају о практичнијем систему школовања но што је данашњи, наћи ће у овоме делу доста мисли које ће им дати упута за даље размишљање и закључке о овој ствари. За њих је од највећег интереса прва глава ове књиге: које је васпитање најпотребније. Ту видимо психолошка опажања са философском проценљивошћу и резоновањем. Све ово, што је Спенсер још пре толико година писао о васпитању и систему ондањег школовања, у великој мери може се односити и на наше данашње школовање. ·

Спенсер истиче да је најважније знање оно, које доприноси одржању личности у животу. У свима радњама, које сачињавају живот људски, он на прво место ставља оне, које непосредно служе самодржању личности, њеној сопственој срећи и опстанку у жи-