Učitelj
%
844 У тИ БРЕ ЉЋ
предак и благостање целокупног народа и државе. На супрот ономе што Спенсер вели, да не смемо занемаривати ни један од пет постављених задатака васпитања, већ да само морамо највише поклонити пажње ономе што је најважније, мање ономе што је мање
важно, још мање ономе што је мање важно од тога ит. ДУ ОВ, искључиво тражи да школа, и то основна служи ономе циљу, њеји“
он сматра као главни задатак њен, а то је — спремање Евника
за прибављање потреба за живот, и ради тога тражи да учитељи
буду свршени ђаци ратарских школа!
Овде г. Стојановић тражи од основне школе оно што она не може да доб и заборавља оно што она мора дати, што треба да да, те да би се тек на темељу тога постигло доцније оно, што он жели и са чим се тада сваки мора сложити.
Он заборавља на један од главних задатака елементарне наставе, а то је — култивисање духа дечјег, који нижа осн. школа мора вршити да би тај дух приуготовила за "разумевање и пријемивост оног знања, које доцније у животу треба за опстанак и развитак личности. А ту културу духа у најранијем добу младости може с успехом вршити само онај, који има темељне психолошке и педагошке спрем> који је се нарочито спремад За посао васпи-
Х тачки. Учитељ сеоски дакле у првом реду мора бити педагог, па
%
3 Ма У другом реду по могућству пољопривредник — док је код
г. Стојановића обрнуто што чини илузорним. остварење и оног ему, он тежи. о И х "Но да оставимо резонова' а је вредна да буде предмет 036. у : жавника, па да се вратимо изригуљу. Мисли из овог зв: ме итог дела 9 васпитању, које приказује. > | А ти Ичтећесна су разлагања: Спег. «+ 6 томе“ од куда 6 5. 1о (52, место знан
'9- расправи г; С' - студије наших !
то да се омљадини место реалног орао јој у жив ту требати, даје класично '" "човање — знање којој
већим дел му ни
једном у животу
ивоту заборавља и к.. -: У елучајена мож еће затребати. ПА. А ; чкао последицу прирс зазнтка луха човемере: да је кићење пре: “у а "евању. Индиамкојичиде у Адамовом ко | брине се о чест» данћаради да купи бо, "му маглање, те да у жена његова, која <= .. ди да изиђе (5 дела, стиди се да изиђе необојена! оди "одевању И у колико је човек напредовао У култури, у толико је бескорисно-кићење замењивао удобнијим
1
оделом, које заштићује тело од непогоде. Исто је овако и са
духом. Као што постоји кићење тела, постоји и кићење духа. И код духа, као и кодутела, кићење иде пре онога што је корисно. Она знања, која служе човеку за његово Добро запостављена су онима, која ' изазивању, допадање и дивљење код света. Овде Спенсер мисли не учење уачког и латинског језика. ~ | То су главне мисли и одељке — које знање вреди. највише.
у
у бавила