Učitelj

ЧОВЕЧЈЕ ТЕЛО И СТАРАЊЕ О ТЕЛУ 799

Усмена питања — Насликајте облапорно дете, прождрљива човека за столом, шта мислите о њима» Зашто се свраћа у кафану»> како се човек навикава на алкохол» какав је утицај алкохола на организам, осећаје и интелигенцију човечју>

Писмени задашак — Какав је изговор код радника што свраћа у кафану, да тамо попије коју чашицу»> Шта ви мислите о том његовом изговору 2

Алкохолизам и породица

Увод — Алкохолизам уништава породицу.

Развијање — Отац алкохоличар није у стању да заради свакидашњи хлеб. Он више п неће да ради; преко недеље, више воли да иде у крчму да тамо пијуцка и да води бескорисне и бесциљне препирке, него ли да иде у радионицу и да ради свој посао: то је, у осталом, и много лакше; понедеоником на пример за њ је велико уживање да спава и да тера мамурлук : то је права ленштина. Кад би баш и хшео да ради, у осталом, он шо не би ни могао: руке му дршћу; поглед му је збуњен, алати су му врло тешки: он напушта фабрику или радионицу: он је инвалид. На тај начин осуђен је на прошњу, он није у стању да обезбеди живот својима. Ко ће га заменштиг машти, убијајући се, ако може.

Он и не мисли да храни своју породицу. Чим има у џепу неколико марјаша, одмах шрчи да их попше; суботом, рецимо, кад је примио своју зараду, одмах оде да њом исплати свој дуг за пиће и ту остаје и тек излази онда, кад је сасвим шворц, кад је малаксао, готово рећи кад га из кафане истерају. За то време малишани су код куће гладни; ко ће платити хлебара. Малишанима је хладно, ко ће се постарати за огрев» Малишани су болесни, ко ће им довести лекара 2 ко ће одагнати беду из куће» Мати и опет, лишавајући се свега ако може.

Он. више и не мисли на своју породицу. — Изјутра брзо одлази од куће, увече не враћа се или се враћа врло доцкан; изгледа готово као какав туђинац и никад га скоро нико и не види у

· кући. А кад се случајно у њој и задржи, задржао се само да прави сцене: бруталан тиранин и човек без срца, неосетљив према благим речима, паметним прекорима и опоменама и према искреној и оданој љубави мајке дечје, неосетљив према умиљавању и нежној љубави дечјој он одгурује од себе цео свет, псује, виче, туче и мучи. Ко ће тешити» Мати и опет гушећи се у сузама.