Učitelj

УЧИТЕЉЕВ ВАНШКОЛСКИ РАД 561

чаху по вароши да је он изгубио здравље и умро због лумповања и неуредног живота. Ожалошћен његов отац сусрете тога дана једнога професора и рече: „Зашто их господине не учисте да не лумпују, него изгуби сина у најбољим годинама»“ „А где си ти био пријатељу онда, кад ти је син лумповао2г“ — пита га професор. „Зар си ти могао равнодушно да спаваш онда, кад ти син није био у кревету>“ Ја имам обичај да се служим најгорим примерима за извођење извесних закључака, али кад не бих знао и за горе случајеве од ових које поменух, ја то не би чинио. Наши се ђаци убијају. И самоубиства ђачка бацила су у очајање и наставнике и родитеље њихове. Од куда то и зашта тор Да ли је томе узрок недовољно школско васпитање или што друго2 Ја мислим да је томе узрок колико школско толико домаће васпитање. Век нервозе и материјална борба за живот учинили су своје дејство и на нашу омладину, али то све није оно, што непосредно утиче на децу да долазе на мисао самоубиства. Узмимо само овај случај. Хладноћа у школи хладноћа у кући. Може ли некоме бити мио живот, а нарочито осетљивој дечјој природи међу родитељима који се сваког дана свађају, уз оца који се и дању и ноћу бори за парче хлеба или обиграва земље и градове да би се што више обогатио а децу своју нити види, нити чује, нити разбира о њима шта раде и чему теже; може ли некоме детету бити мио живот уз мајку, која сваког дана мисли на тоалете, моду и луксузе, а децу своју сноси само као кулук. Већина матера тако управо осећа без икаквог зазора и околишења, јер мисле да то осећање потиче из њетове љубави на спрам деце, а не виде да таквим умовањем одричу љубав а признају само свој егоизам.

2. Школа. Школа је она установа о којој се може дати ова дефиниција: Није задовољан народ, нису задовољни ученици, па нису задовољни ни наставници школом оваквом каква је. Узрока има и сувише и ми их нећемо набрајати овде, али има један који се не може прећутати. А то је овај. Сваки човек је мајстор од свога заната, сваки човек уноси у свој рад поред усвојеног метода и своје ја и своју душу, отуда је и постала она изрека: учишељ је душа школе. Луј ХЛУ. казао је „држава, то сам ја.“ Али како ће учитељ бити душа школи, кад се он свакога дана бори за насушни хлеб, и како ће професор бити „мајка ђака“ како су некада називани добри професори, кад он жури да сврши час, па трчи у другу школу приватну, трговачку, занатлијску ради хонорара» Како ће он бити усредсређен срцем и душом у своје ученике кад