Učitelj

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 8379

свако предавање“. А поред тога при оцени се мора мотрити да се наставник није слепо држао уџбеника, али гледати да се слепо не држи ни оне опширности излагања у наст. програму. „И најопширнији наст. програм није мерило у ком обиму треба наставник да претресе градиво“.

Г. Протић с правом цени учитељев рад ван школе, на културном пољу, али у оцени наставног рада тражи као главни услов његов рад у школи. ИМ тачно и оправдано. За свој културни рад учитељи ћа добијати награде и одликовиња од других; али школска одликовања могу се добити само радом у школи.

У опште у расправљање овог питања г. Протић је унео пуно и лепих и нових ствари. И искрен је и тачан завршетак овога чланка. „Наставницима свима треба учинити све, па онда тражити од њих све, иначе свесно хоћемо да смо у заблуди“-

3. Не мање је важан чланак „Бележници особености“ и ми га топло препоручујемо нашим учитељима, јер ће у њему наћи и пуно новина и пуно помоћи за свој рад на тој ствари.

(Наставиће се) ·

Б) КРАЋИ ПРИКАЗИ

Уфуство за предавање српског језика у приправном разреду наших утраквистичких школа, од Софронија А. Симића, професора женске учитељске школе у Крагујевцу. Београд, штампано у државној штампарији Краљевине Србије. 1912. године. Цена ! динар.

До сада су код нас изишла два упуства за предавање српског

језика у приправним разредима тј. упуства за предавање српског језика оној деци која говоре туђим језиком, а живе у нашој отаџбини. Једно је старо, које је још 1899. године, по министарском наређењу, написао Срет. М. Аџић, садашњи управитељ јагодинске учитељске школе, и ово новије, чији натпис истакосмо у заглављу овог приказа. ; 5 Кад се прочита цела ова књига, па се нарочито заустави на побудама пишчевим због којих је, како он вели, писао ово упуство, и сравни се теоријски с практичним делом ове књиге, не може се увидети у чему је потпуније и нарочито практичније ово упуство од старог.

Симић је најпре нашао да се учитељи нису умели служити старим упуством и да га нису умели у пракси применити, другим речима, старо упуство није згодно и подесно за практичан рад у школи. Даље је Симић мишљења да треба створити нарочити план лекција с правилно распоређеним именским и глаголским облицима итд. а зато што то нису умели учинити учитељи, онда су пали у погрешку при обради овога предмета. Затим Симић налази да употреба глагола и других речи у старом упутству није означена и одређена, тако да би се учитељи умели у томе наћи итд. Даље