Učitelj

1084 УЧИТЕЉ

војника и подчињених, као и оцена и признање његових претпостављених старешина.

Као учитељ и грађанин оставио је најлепше успомене, што их може један озбиљан, вредан, радан и поштен просветни радник оставити у свима местама учитељевања тако, да га се свако, ко га је познавао, са дубоким болом и жаљењем сећа! У Рековцу су пак његови ученици и грађани оплакали смрт његову и приредили му најсвечанији помен у порти њихова гробља, где заједнички с његовим колегама како из места, тако и из целог среза одлучише, да му споменик подигну.

Покојног Воју оплакује супруга му Драга и остала родбина са многим пријатељима и познаницима.

Слава му! Бог да га прости !

+ Коста Живковић

учитељ, резервни потпоручник — водник 4 чете П. батаљона ХГ. пешад. пука 1 позива.

Међу многим, знаним и незнаним, херојима, који осветише тужно Косово и спраше срамну љагу сливничку, те петвековном душманину вратише за Косово Куманово, а небрату за Сливницу Брегалницу ; међу многим, знаним и незнаним, херојима, који костима својим поставише границе Новој Великој Србији и подигоше тврди бедем народне одбране и величине, који крвљу својом натопише сваку стопу земље Србинове и положивши живот свој дароваше живот петвековном робљу; међу многим, знаним и незнаним, херојима, који за навек заклопише очи своје, оставивши их да их кљују орли и гаврани, заклопио је очи своје и Коста Живковић, учитељ и резервни пешад. потпоручник.

Покојни Коста рођен је 22. јуна 1888. год. у питомој Шумадији у лепом селу Бадњевцу.

Основну школу свршио је у месту рођења, пет разреда гимназије у Крагујевцу, а Учитељску Школу, са одличним успехом, у Јагодини.

По свршетку школе, 1908. год. буде постављен за учитеља у Извору (срез параћински), где је провео две школске године. Затим је ступио у ђачку чету на одслужење свог рока у сталном кадру. По положеном испиту за резервног потпоручника буде постављен за учитеља у Марковцу (окр. смедеревски), а одатле премештен за Избеницу (окр. моравски). Одатле, нашавши себи сапутницу и верну другу у будућем животу, буду заједно као вереници постављени у Венчанима (окр. београдског). Али, пре него што је и отишао у ново место, затрубила је војна труба и Коста је, оставивши самохрану мајку и добру вереницу, на глас трубе похитао