Učitelj

Психологија : 15

# Ае кад је видео 5 0ЕТЕ на цркви, узвикнуо је: „О, како су одле"тела у висину“.

једна девојчица није хтела једнога дана да бере цвеће „јер изгледа много тужно“. А кад би почео разговор о каквом предмету или животињи, она би упитала: „Шта вели зеце Шта каже птицаг Шта прича | Ба јер је она веровала да су «све те ствари живе.

__Једне вечери једна трогодишња девојчица питала је нешто о месецу, па кад су јој рекли да је отишао да спава, упитала

„А где је месечева дојкиња2“

_ Тако и Тидемао прича, да је његов син тражио у облацима дугу, коју је пре неколико дана видео па кад је није могао да нађе казао је: „Сад дуга спава“. А увече кад више није могао да ВИДИ сунце на хоризонту, рекао је: „Сунце је сад отишло да спава а сутра ће се пробудити. И пору чкова је парче "хлеба са маслом“

Једнога дана рекох моме трогодишњем рођачићу Емилију: „Устај! Виче те твоја бела кафа!“ — А где су уста моје беле _ к«афег“ Он је мислио да је бела кафа неко живо биће, које има уста и које говори. | -

Друго једно дете чуло је грмљавину па ме упита: „Шта је тог! — То је грмљавина. — Па шта ради! — Свађа се са облацима. — Е, онда то облаци плачу!“ Дете замишља да "су то жива бића, која се свађају, препиру па и плачу.

| Тако се и Енрико играо једнога дана са једном. кутијом, коју није мого да затвори па се на њу од једном наљути и однесе је у угао једне собе, где-су и њега остављали кад би га кажњавали па јој рече: „Сад ћеш ме добро запамтити!“ -Затид је журно затворио врата, отишао код матере и рекао:

„Ухансио сам ону кутију што неће да се затвори па ће тамо „да научи како се мирује Дете је сматрало кутију као живу «ствар. |

— Наставиће се — ба