Učitelj

200 Учитељ

педагошке школе називају у Бечу „Гапдеч/ећгвг-Акадетге“, У Будимпешти „Роја Тапибкерјоштеге!; — Раедавогит“ (Г ра_Ђанска учитељска школа — педагогијум), у Француској Есо!е погта!е зпрепеите аде Гепзетоптеп! ритатте де Ропгепеу аих Козез

е! де Зате Стопа. (Виша нормална (учитељска) школа за при- _

марну (основну) наставу у Ротепеу апх Козез-у и у Запи Стопд-у).

Професори средњих школа стичу своје педагошко и стручно образовање скоро у свима државама искључиво на универзитету слушају предмете из своје струке, а пред посебном комисијом полажу професорски испит. Мало је држава, које имају

_ своје специјалне заводе за образовање проф. средњих школа.

"Мени су познати такви заводи у Будимпешти, Паризу и МемуЈогк-у. У Б. Пешти се образују проф. учитељских школа на универзитету и у тако званом Апоњијевом колегијуму (Арропу! коПеоит), професори средњих школа образују. се на универзитету иу „Школи за образовање средњошколских професора“ (Кохеракота! (апаткерројтегеђ). У Паризу се образују средњошколски професори у институцији, који се зове: „Есоје погтаје зирепеџге ф епзејрпетеп зесопдате“. Ова је институција при-

кључена универзитету Сорбони. У Нелу- Јогк- у, на Соштврла уни- - ·

верзитету, постоји Теасјега СоПесе за образовање професора. Сви се ови заводи могу назвати слободно вишим педагошким школама, али, којима је задатак да спремају људе за педагошки позив. Оне су даклем чисто стручне школе.

-- Постоји још једна врста виших педагошких школа које су праве више. педагошке школе. Интересантно ће бити, да видимо, како су оне постале. -

Паута рхг,, рекао је Хераклит. Све се развија, рекао је Брепсет. И наука подлеже принципу еволуције. У прво време философија је обухватала све науке. Еманциповате, се прво матема-

тика, за њом медицина, право, искуствене науке и т. д. Вре-_ меном су се родиле новије и новије науке, које су се у почетку '

развијале у домени својих матера, а затим су се еманциповале испод њихова туторства. Толико су се развиле, да су преживеле своје дечаштво, скинули су своје дечје одело узели су на себе нарочиту улогу и дошле на форум. Тако се у новије доба родила социологија. Она се развијала у крилу филозофије и правних наука. Када се прилично оснажила проглашена је

пи ин: