Učitelj

54 Учитељ

јући, како се обично одређују количине, Тт. ј. како се броје, и: разматрајући како се обично саопштавају резултати бројања (бројеви), много смо што-шта научили. Да бисмо то увидели ставићемо место виза комплекса гласова: „ам, еб, аб, он“ итд.

други низ комплекса гласова: „један, два, три... десет“ итд. —

и напослетку место знакова: „ам-и, еб-и, аб-и... они“ итд. стављаћемо другчије знаке: „први: други, трећи; четврти... десети“ ИТД.

Сада да размотримо нашу методу бројања. Наше бројање је поређивање двају лица. Поређује се низ који ваља бројати (низ за бројање — он се већином образује при самом бројању)» са низом, који служи као мера (ово-је бројни низ). Наш бројни низ састоји се из ових комплекса гласова: један, два, три итд. Ови комплекси гласова, као чланови бројног низа, јесу само. стални објекти, а нипошто симболи или речи. Ови комплекси.

гласова служе у исто доба и за обележавање (симболизирање)- .

резултата бројања. Према томе они врше двојаку функцију. Изговорим ли на пр. „осам“, онда се може то „осам“ сматрати и као члан бројног низа (сам члан „осам“) а и као број предмета, који се придају члановима „један, два, три... осам“. У“ првом је случају осам чист комплекс који има свог зна– чења (реч).

Ово је у кратко моје мишљење о бројању и бројевима: Онима пак, који траже више ауторитета, могу саопштити, да ме је Рг. Е. Мах, професор, уверавао да су моја проматрања тачна. А могу се позвати на још једног ауторитета, на Д-ра Хајмана (доцента на универзитету у Лајдену), који је у своме уџбенику из теорије сазнања дошао до истих резултата.

II.

„Ради допуне и ради дубљег схватања изнећемо још ова

разматрања. | У процесу бројања своди се један низ. (низ за бројање) ва други (бројни виз — мера) А зар се тиме не своди једна

неразумљива ствар на другу такође неразумљивуг Разумимо о

з Редни бројеви обично су изведени од основних. бројева, само

њих неколико су самостално образовани. Тако Гренландац не изводи број „први“ основ. броја један, већ каже зијисеск; а то буквално значи предњи; тако исто и други не изводе из основ. броја „два“ већ каже ајра, т. |. његов. У латинском језику. зесипди5, значи следећи (зедши);

„274 O OVOJ