Učitelj

Просветни преглед 123

koji bi imao izraditi Gl. Prosv. Savet. GL Prosv. Savet našao je da se tai projekat ne može uzeti za osnovu jer je izrađen na OSnovi decentra izacije školskih vlasti i dao je mišljenje da bi trcbalo, pre no što se bude pristupilo izradi definitivnog projekta izraditi načelna gledišta, која bi trebala da buđu zastupljena u zakonu. Ministar Prosvete se složio s tim mišljenjem i Gl. Prosv. Savet je izradio principe koji tre5a da budu zastupljeni u novom zakonu o nar. školama: -Te principe Ministar ie poslao na pretres i GI. Odboru Jugo-slovenskog učitelistva koji ih je u glavnom usvojio, a GI. Одбог је tada israzio želiu:đa bi izrada samog nacrta proiekta frebalo da bude poverena učiteljima kao najboljim po:navaocima potreba narodne škole i života. Ministar se odazvao želji GI. Odbora i sastavio Komisiju koju je kanđidovao Glavni Odbor a u kojoj su bili sastupljeni pored učitelia-ća osnovnih i građanskih škola iz svih pokralina, i ško!ski nadzornici, učitelji Vežbaonica; upravitelj žen. učit. škole u Beogradu, jedan profesor Više pedag. škole i referent za osnovnu nastavu u Ministarstvu Prosvete. Ta komisija je imala па газројоХепји vrlo malo vremena (svega 10 dana). Njen je zadatak bio vrlo težak. Ona |e imala da unificira sve dosađašnie pokrajinsko zakonodavstvo, da razradi sve utvrđene principe i da postavi moderne osnove za r-žvilak škole a da fo dovede u sklad s našim prilikama i potrebama života i naše države. Komisila ie izradila detaljan zakonski projekat u kome je u glavnom obuhva-– ćeno OVO: |

Postavljen je zadatak narodne škole, u duhu Ustava propisane vrste škola itrajanjie škole, uvedeno obavezno školovanje, obuhvaćeni stručni tečalevi, uvedeno osmogodišnie škulovanje, omogućeno pohođenje školei seoskoj deci u zimnjim tečaievima, predviđene škole za seoske domaćice i seosko gazdinstvo, male zanatske, industriske i dr. škole lokalnog karaktera, zadržate građanske škole sa četvorogodišnjim rokom učenja, propisane pogodbe pod kojim mogu postojati privatne škole. izdržavanje škola stavljeno je na teret države, a podizanje škola ostavljeno opštinama. Njihovo podizanje omogućeno je zasnivanjem okružnih i oblasnih fondova. Opštinama koje ne mogu podići školsku zgradu davaće pozaimice okružni fond. Predviđeni sui d ugifondoviza izdržavanje sirotnih đaka, ekskurzije, hranienje siromašne dece i dr. Učenici se upisuju u školu kad havrše 5 godina. Kazne za neuredno pohođenje jako su pooštrene. Propise o nastavnim predmetima i uređenju nastaveima da propisuje Mi: istarsvo Prosvete. GI. Pro-