Učitelj

136 Учитељ

сем ако тај трећи ступањ није нарочито требало прескочити.

Главне одлике васпитне наставе су још буђење интереса, избор наставног градива по културно-историјским ступњевима и начело концентрације у настави. То су моменти, који у главном обележавају Дидакгику израђену према Педагогици Хербартове школе. И г. Рајичићева Посебна Дидактика израђена је у том правцу. Педагогика Хербартове школе има својих присталица и противника као и свака друга педагогика. На рочито јој се чине приговори у погледу обраде наставног градива, да тобоже развија шаблонство и механизам. Међутим то не стоји: Баш са својом теоријом о обрадн наставног гра-= дива, која захтева развијање осећања и интереса код ученика, Педагогика Хербартовог правца и истиче се над осталим. М40требно је само ући у ствар онако; како ваља. Сам професор Рајн; највећи: поборник Хербартове педагошке 1школе, вели, да би ту теорију о обради наставног градива, коју је он нај-

више и разрадио, радо заменио бољом, али је нема. Експери-

ментална Психологија је дала неке резултате у другом правцу, али су они тако слаби, да их он сматра ништавним. 1. Рајичић је врло: добро урадио, што нам у својој Дидактици баш ту теорију показује. :

У његовој Дидактици обрађене су Методике: религије, историје; земљописа/ природних наука, цртања, певања и дечјих игара.. Код сваког наставног предмета г. Рајичић прво излаже задатак и вредност дотичног наставног предмета "посматајући

то са гледишта, колико тај предмет помаже да се изведе

главни васпитни задатак, јер сваки наставни предмет у основној школи прворедно томе служи: Затим излаже начела за избор наставног градива, где нарочито“ скрене пажњу ва то, да треба узимати оно градиво, које највише може утицати на развијање ученичких осећања и интереса. Најзад код сваког наставног предмета износи начин обраде наставног врадиваУ свакој настави мора се поћи од познатога ка. непознатоме зато се ученици при предавању прво с помоћу | старих сродних представа припреме за разумевање нове садржине, па: им се тек онда: саопштава ново градиво. Затим се ново градиво пореди са старим; познатим, па се из тога изводе закони, поуке; правила, и при свршетку обраде дотичне јединице ученици се вежбају да примењују стечено знање, јер: школа

баба па нанеа сла