Učitelj

340 Учитељ

сусрели да им је умење остало неразвијено. Ипак то не искљу“ чује могућност да се користе сликама као темама и пре него што стекну само умење. Али у томе случају помоћ учитељева треба да буде више реална. Учитељ ће морати, осим тумачења садржине у слици као теми, да помогне ученицима да репродукују облике и слике потребне за ргзвиће, теме, да изразе основицу састава, и да своје мисли обуку у тражени говорни изражај.

Какав облик може учитељева помоћ узети, види се, делимице, и из досадашњег расправљања тема као и из основице састава, које ћемо сада навести; али то ће му најбоље показати његов сопствени оглед. Овде као и у свему учењу, опште је правило: да се ученику не даје у готовоме облику оно што он може сам да нађе.

Виђење.

Слика као тема. Она представља обућарску радионицу у којој ће се сељанка (мати) видети са својим СИНОМ. _

Из разгледања слике ученик ће видети да се ствар тиче дечака, и да о њему треба да се прича, и да је он ученик код. обућара, или у опште код неког занатлије. Његова мати дошла је да га обиђа и донела му белога хлеба. Она, види се, жали сина, он рђаво живи. Она не може да га избави од таквогг. живота, јер за то нема моћи, сиромашна је.

Пигањима учитељ може навести децу на разговор о околностима, о ономе што је било пре него што је дечак дошас на учење заната, даље о његовом животу пре доласка код. мајстора. После ће се повести реч о дечакову животу на учењу заната: газдин занат; дечакове дужности, држање газдино према њему, итд. Даље: материна похода, дечакове жалбе на његов садањи живот, молбе да га одатле изведе, немогућност за то; дечакова туга, материне сузе итд.

Основице и питања за састав једне слике биће потанко објашњене у одељку о писменим вежбањима.

И тиме смо завршили први део својега излагања.

У другоме делу потанко ће се објаснити: како ће се посшићи код деце свесно читање као главна основа за учење матерњег језика, и учениково писмено излагање туђих и својих сопствених МИСЛИ. =