Učitelj

228 | Учитељ

се, неће бити у могућности да погађа шта други у својој глави мисли... Романсијери, приповедачи и драмски писци оцртавају људски живот, они га хватају, фотографирају тако. да речемо, малају „кичицом“ душевне покрете својих радних лица; али ови нису у могућности из. једног или неколико њи'хових радних лица да чине генерални закључак о психичким. процесима свих људских бића. Ма колико они „психологирали“ своје јунаке, та њихова „психологија“ нема универзал-_ ног значаја, они само дају моментани психички хабитус са њиховим субјективним интерпретацима. За модерног психолога; вреде белетристе у толико што пружају психичке чињенице, које по нашем схватању психолог има да схвати као анкешу: у правом значењу речи и да их, те чињенице, прикупи, среди и покуша да даде, у колико је разуме се могућно, извесну:

законитост, коју један субјективни белетрист не може да да.

Ма колико се велики белетристи трудили да даду генерални: закључак о извесним психичким поступцима — а они томе врло често теже — увек су готово остајали без успеха. У овом статистичком прикупљању и сређивању чињеница психо-. логу понајвише користе књижевни крштичари, које модерни психолог не сме ни по што да обиђе у свом истраживању. · С тога Експ. Психологија мора да посматра Лепу Књижевност“ и Књижевну Критшику као своје помоћне чиниоце. Досадања Психологија није се обраћала и овим факторима за решавањесложених психичких чињеница. Ми наводимо за доказ да је потребно на пример га суштину саучешћа у шуђој радости“ (сарадости) прикупити од угледних песника (гезр. романопиcana, новелиста, драмских писаца) њихово схватање о сарадости“ које се налазе по њиховим делима и те литераторске психо-

лошке дескрипције, Које су одиста написане ненамерно, без

поруџбине, скоро инстиктивно. модерни психолог уз припомоћ досадањих резултата научне Психологије проматра критички» и изводи закључке, Овакав рад на истраживању научне истине јесте за психолога огромно напрезање, али ће он зато припомоћи за што објективније решење психолошких питања и да

· једновремено предупреди свако предухитрено генералисање.

Сложене психичке чињенице најбоље се и могу изучити на овај начин, који у ствари представља анкету, коју је сам пси-

холог нашао ненаручену и ненапаковану за овакво истражи-—