Učitelj

Дискрепција амнестичких појава 299

негативне халуцинације обично ограничене само на време док хипноза траје, док се сугерирања амнезије или преко хипнозе директно наставља у будном стању или тек у овом наступа.

Тада она носи општи карактер постхипнотичких појава (512езћопз а е' есћееапсе).

Значај постхипнотичких амнезија истакнут је особито од француске т. зв. „Нансијске школе“ (П16рој5, Веашта и др.), првенствено пак због различитих злоупотреба хипнозе у криминалне сврхе: Ми се међутим њима овде дуже не мо-

„жемо бавити.

С овим прелазимо на амнестичке појаве ODBORA психичког живота, т. ј. таквог, који од „просечног“ одудара.

"Ту амнестичке појаве налазимо као сталне пратилице епилеп„сије и хистшерије.

Обе су ове психичке аномалије праћене извесним, веома

„маркантним телесним симптомима, те је за дуго држано да су

она условљене органским поремећајима нервне структуре и да уопште нису психичког карактера. Пре свега телесни симптони епилепсије чине утисак потпуно сличан ономе, што се добија приликом проматрења последица директних поремећаја можаане коре (пољних повреда, запалења можданог омотача, прекида каквог нервног суда у њоји т. Д.), те је изгледало сасвим природно, да и њен узрок мора бити материјалне природе, т. ј. разарање самог можданог ткива,“ Пеихичке пратилице епилепсије: асоцијативни и репродуктивни поремећаји па чаки супримирање целокупне свести (епилептичка несвестица) ишле су још на руку овом схватању. Нарочито, да је исто важило и за хисторију, коју и на телесној и на психичкој страни Ка сасвим аналогне појаве.“

Први, који је овим појавама почео и чисто психички узрок, био је француски психијатар Сбагкоћ+ Он је за психијатрију стекао особитих заслуга. Истражујући различите пси-

ı Jules Lićgois, De la suggestion hipnotizue dans ses rapports avec је дгон civil et le droit criminel, Paris, 1884.

30. Wallon, Emotion et ćpilepsie, Jour. d. ps. No. 4. 19 0. р. 967. 3 G. Storting, Vo:ilesungen izer Psychopathologie, Leipzig, 1500. 5. 199.

+ Charcot, Neue Vorles. Uber die Krankh. des Nervensystems, insb.

"Husterien, deutsche Ub., Wien, 1886.