Učitelj

Просвети преглед 397

Хоће се данас, да је школа установа где се изучава, чува и куша продужити прошлост а изнад свега садашњост. Као. таква она је конзервативна и ретроградна социјална сила, Ново васпитање и нова школа је далеко више демократска установа, тежи да ствара, убрзавајући развитак ка друштвеној правди; она је прогресивна снага. Школа има да напусти своју улогу само чувара прошлости, и прими једну нову, далеко узвишенију улогу радионице и расадника народне будућности. Известан узајамни однос, чини ми се, необичне важности, школе и живота треба корисно изменити. До сада је био редовно случај, да су се људске институције мењале тек онда, када су постале анахронизам за друштво које је према њима далеко напредсвало. То проузрокује тешка кочења нормалног развитка; у том случају оне су заиста ретроградна сила. Данашња просветна реформа има да почне одатле, тежећи да. школа буде више осетљива и приемљива напредном развитку друштва; да иде упоредо с животом како би вршила највиши утицај; да не доживи демантовања као застарела; да буде права прогресивна снага.

Просветна Интернационална створена на конгресу у Бордоу је организација, која иде паралелно с радничким покретом и у главном има комунистичке тенденције. План и тактика су револуционарни. Усвојен је онај просветни прдграм, који се данас изводи у Русији. Овај покрет, а ако од велике важности, на овом месту нећемо додиривати, изузев ако за то нарочито будемо позвати. Интернационална Лига за Ново Васпитање. има сасвим другу структуру. Њена акција је поглавито педагошка и психолошка; политичко социјална концепција слична оној коју има „Друштво Народа“.

Од увек су васпитачи одани свом послу и својим идејама, истраживали начине, како да остваре у својим школама најповољније услове за добро васпитање. Лига жели да групише све ове раз једињене напоре, како би искуство сваког истраживача користило свима осталим. Нарочито пропагира и жели развити ону васпитну науку коју гаји њен институт у Женеви — Школа Ж. Ж. Русо — Лигу води чувени проф. Ад. Ееплеге, који је написао једну књигу о новом васпитању („'Есоје АсНуе“), можда најбожу од појаве „Емила“ до данас.