Učitelj

"

552 У чи т ер

време и то толико, колико је потребно, да се не би појавила гордост; најзад да својим малим светом управља по сталним принципима и да чини неосетне прелазе; знајући, да је у толико теже њим управљати, у колико је он нежнији и немоћнји да сам собом управља. Потребне су такође и погодбе карактера, без којих би васпитни посао био узалудан. Учитељ треба да буде сталан, стрпљив, да има понашање које се одликује од обичнога, да има неку смесу озбиљности и веселости, да има онај пријатан тон који одмах придобија децу, да бескрајно пази да избегава и оне ствари које су у свету и обичном животу увек лепо примају, па чак и траже, да никада не иронише, никад не прави противуречности и парадоксе, да се никад не истиче на штету ученика, да буде много милосрдав, а нимало слаб, да нема ни трага нервозности ни суровости, да има непоколебљиву сталност и очинску благост, да буде прост и природан у свему, и најзад да се стално труди да се приближи природи детињој, да поживи његовим животом, да свикне на његов тон, да га разуме, трпи и да га воли,

Ова последња реч преноси на нас други ред погодаба: треба да учитељ хоће да ради на развитку детета. И заиста ово је више питање воље него знања, Ако му је од срца стало, да обогати ризницу младе душе која му је поверена, он ће у томе успети, чак с ограниченлм знањем. Ако доиста воли своје ученике, он ће тако рећи, без премишљања решити гомилу практичних питања, од којих је састављена његова вештина; јер увек треба знати, да је васпитање вештина која више од искуства но од формула. Такав ће учитељ умети да држи праву меру између ауторитета и слободе и поштоваће дечју иницијативу, али неће тражити много од ње, нити ће је остављати бамој себи; он ће у толико више придобити ауторитета у колико се мање буде бавио“ собом, а више децом; најзад он ће се усавршавати да би усавршио и ученике своје.

С. М. Максимовић: „Да би васпитни посао имао успеха, васпитач мора бити и сам оно, што деца треба да постану. Свако добро, коме децу учи, мора да живи у њему самом, мора његова личност бити тиме задахнута; у свима врлинама, које жели у деци укоренити, мора својим примером претходити, тако да њега погледају са поштовањем.