Učitelj

Јанков-дан 313

Јанков“дан.

Свечана Академија

У 11 часова пре подне у великој дворани новог Универзитета држан је један свечан скуп на коме је г. Миле Павловић професор говорио о Јанку Веселиновићу. Томе свечаном скупу присуствовало је врло много омладине, али и званични Београд, са председником Скупштине, председником општине, представником министра просвете и представницима разних културних и хуманих друштава. Велика дворана нове зграде Универзитета била је препуна,

Одајући признање Удружењу Подринаца што је приредило ову свечаност г. Павловић је, у своме доста дугом говору, изнео неколико момената из живота Јанка Веселиновића, верујући да су они мање познати, пошто је књижевни ради вредност тога рада толико позната, да, ако би о томе говорио, он би само понављао оно што је већ рекао било он било неко други.

Зато је г. Павловић говорио о Јанку Веселиновићу који је био центар једнога круга у коме се нашао готово цео један књижевни нараштај, о Јанку Веселиновићу заштитнику и протектору младих писаца, о Јанку Веселиновићу уреднику „Звезде“. Своју „Звезду“, каже г. Павловић, Јанко је покренуо са капиталом од осамдесет динара. Кадсу му неки пријатељи скренули пажњу да ће зато целог месеца морати гладовати, он им је одговорио да код редакције „Српских Новина“ има један пекар који му по цео месец хлеб даје на вересију, а служитељ редакције кува му кафу тако исто целог месеца на вересију. Тако ће изићи на крај. И први број „Звезде“ се појавио, доносећи на уводном месту песму. „Повест о ђаволовим кћерима“, коју је написао г. Павловић. Иначе г. Павловић је, како сам каже био главни лиферант за фељтоне. Лиферанти песама, по њему, били су: Драгутин Илић, Драгомир Брзак, Јелена Димитријевић, Милорад Митровић и Брана Цветковић, Стеван Веселиновић, Јанков брат, преводио је роман Достојевског „Идиот“.

Када се, после прекида, „Звезда“ понова појавила, она је била прави књижевни часопис, центар нових, напредних књи-