Učitelj

334 Учитељ

— Јесте ми отац, али је брате глуп. Застарело, убајатило се и пуно глупих предрасуда. Начелник је њему све и сва. Никог другог не верма. Новачења, напредне идеје, све је то за њега лук и вода, Вечито ми придикује: „Поштуј ти синко власт, ако желиш да срећно проживиш. Власт је синко од самога Бога. А ја њему кажем: „Поштуј ти тога твог Бога до миле воље, а ја дођох у Београд да потражим оног млађег — културнијег, правог Бога, а тај прави, тај је мој Бог. И за то сам доспео овамо.

Кад сам истога дана свратис у Дарданеле било је три сата по подне, У трпезарији велико друштво. Саставили три стола. Чаршави исполивани вином. Рада и Јанко у зачељу. До Раде Милорад Митровић песник; па Жарко Ј. Илијић; Гиставо Матош; Драгомир Брзак, неки грађани и студенти Домановићу пала коса на чело, врти чашу и објашњава се са Митровићем. С времена на време приљубе главе и љубе се.

Брзак јодлује на француском језику. Јанко разговара са својим равношачем листа: кажи ти њима овако: Ако не пошљу бар десет динара, лист ће престати да излази.

— А треба и рукопис да однесем у штампарију.

— За рукопис ћемо лако. Само, ти потеци и донеси нешто пара.

Ето, тако је прослављен Домановићев улазак у редакцију „Звезде“. Тако је и у будуће живела Јанкова „Звезда“. А да би имали јаснију представу те чувене редакције, кад се подигне завеса, ви ћете видети оригиналну и истинску слику њену.