Učitelj

У уредништву „Звезде“. 343

XII Пређашњи. Милан Милан (уђе брго) Добро вам јутро свима. Јесте ли засели, велики. мужеви наши 2

Сви Добро јутро!. Добро јутро! Здраво Милане!. Паја Доносиш ли нам што новог Милан Баш ништа! Глишић

А како то може бити2 Зар ти, неки вајни новинар, па не знаш ништа новог Милан Па шта ћу ја кад нема, брате, ништа2 Бргак | Шо ниси измислио нешто, па нас слагао2 Домановић То бар новинарима није тешко!. Митровић (викне) Пазите, људи, молим вас! Милан иманове ципеле! (показује) Милан (достојанствено)

А јесте!. То је ново!. (Весело) Е, незнате, људи, што је живот у новим ципелама. Ових дана, у оним подераним, отпадоше ми ноге од зиме. Док корачим на улицу, а оне се напуне водом, па ми се, просто, смрзну прсти на ногама... Али сам се јуче и осветио. (Кроз смех). Кад сам обуо нове ципеле, ишао сам све олуком, по води, вичући: e уђи сад ако можеш. Да ме је ко чуо, мислио би да сам мало шенуо (показује руком).

(Сви се смеју) Глишић (кроз смех) Еј грешниче, грешви! XIII Пређашњи један младић Младић (улази полако и сшидљиво) Добар дан! (застане) Сви (полако) Добар дан! (погледају га, па продуже рад)