Učitelj

Методика 51

«сматрајући предмет и без наставничког цртања на табли. То ми је улило храбрости и дало јасно опредељење да цртање вршим само с природе а по моделима из најближе околине. После два дана пробао сам да добијем нешто више, нешто жомпликованије од торбице ђачке.

Водио се разговор о школској пећи. О гвожђу од кога је направљена. О томе како је сада хладно. Нико је и не Tena а чим дође зима а ми само што је не загрлимо, јер нас греје. Најзад рекох: да ли би могли да нацртају ову пећ» „Али тако да је не наруже него да остане онако лепа као што и јесте. Сва су деца смешећи се пришла послу. Ја сам овде ишао много даље него први пут. Нисам хтео да учествујем ни ју показивању ивица, нити њеног купастог завршетка, врата, чшара и т. д. Оставио сам их потпуно себи да цртају по личном опажању.

И шта сам постигаор Ево неколико таквих цртежа, који „су добивени првих дана по уласку у школу.

— (Фуруна). Битне одлике фуруне нису

дадем у руке писаљке и по парче хар„лићима. О томе како се легу из јаја и |

тогодили само два ученика, јер по њиховим потезима није се могао опазити „облик пећи. Остала деца нацртала су ус- | пешно а неколико њих и преко мога очекивања. Да бих очувао прве отиске руке (RV „дечије, ја онима што су најбоље израдили - 5 "тије да то исто нацртају на њој. То желим очувати да би водећи децу кроз ашколу могао на крају четврте године имати јасну слику како се кретао развистак ове вештине.

После неколико дана био је разговор из стварне наставе о кокошки, и малим пидр. Најзад је склоњена велика слика која је служила као очигледно средство око жоје се водио разговор и деца су позвана да по сећању нацртају кокошку са 5 пилића. Тежња ми је «Сила да опробам њихову моћ цртања по меморији, као и да. 4*

Сл. 2. -– Фуруна.