Učitelj

Педагошка писма 188

не.

правилу све људске мајсторије у том погледу изјалове и природа и човештво остају поред свега тога у највећој разноликости. То исто вреди за народе, за сталеже и за појединце јер не гледајући на све униформисање културног света нема ни до данас потпуно једнака ни два племена ни два народа и сталежа, шта више ни два појединца.

И кад је то тако са свима и свачим, зар може бити друкчије с основним школовањем и просвећивањем> Нешто енергичнија природа једног наставника основне школе са нешто вишим идеалима него што су у масе народне куша да потчини себи своју околиину да своје особине прошири на њу не само преко омладине него и преко одраслих нарочито у оном правцу у коме се јавља надмашно његова природа. МИ нису ретки случаји да се по изгледу у први мах докле још није енергија дошљакова излапела учини неки малени покрет у том погледу, где људи привидно, само споља и по имену пристану у неколико уз кога, али се убрзо све стиша као водени таласићи од баченог камена у воду. И тако и после свих школа и свих учитеља људи остају оно што су и што морају бити према свима погодбама живота: све се изравна и утиша као што је било пре покрета. И најенергичније особе та пре та после, каби најенергичније расе морају се изравнати с околином, морају се прилагодити оној друштвеној околини у којој су се настанили. Никаква сила, никаква вера, никакви идеали ту не помажу. Све се мора изједначити више, мање са својом околином. Онај божански надчовечански покрет оног учитеља за кога се држи да је био уједно и бог и човек даје нам за то непобитна доказ. И ко би хтео да сачува ранији свој индивидуалитет, тај би се морао повући у пустињу. Ну ни то му не би помогло, јер би се и тамо морао изједначити с околином и постати нека врста дивљака.

Таква је судба света, драги пријатељу, нигде нема ниједног кутка ни у природи ни у људском ни у друштеном животу који би се безусловно покорио нашој имагинацији. На против, све се покорава неопходним погодбама за живот и опстанак. Човек држи да потчињава природу, а у самој ствари природа потчињава њега. Све почиње засебан живот неким разликовањем од природе која га окружава и све се