Učitelj

2510 Учитељ

То се нарочито тиче следеће важне тачке. Географија у том садржају, како је раније истакнуто, садржи веома деликатни принцип узрочности. То је веома фини појам: лако се увиди узрочност и тамо, где она не постоји или где она при савременом стању наших знања не може бити одређена. С друге стране, може се и превидети јасна при пажљивој анализи узрочна зависност. Дубоко и свестрано изучене у природним наукама заједнице живота и објекти, биолошки у ширем смислу те речи, предохрањују онога који је с њима упознат од тражења излишне узрочности, с једне стране, и отказа од тумачења несумњиве узрочности, с друге стране. Приликом практичног упознавања с биологијом појединих објеката (или њихових група) за географа је врло поучно да проучи, како према нашем удубљивању у изучавање изабране појаве испољавају се један за другим конци, који везују ту појаву с множином околних појава, које, како би изгледало, немају никаквих односа с њом.

Говорећи о односима између биологије и географије, потребно је да се понова вратимо на она излагања, када смо товорили о елеменшима историје културе, економије и т. Д. Ови елементи неизбежно долазе у географско расматрање, „састављају део његов, али између њих географ врши избор, руководећи се својим методолошким циљем. Он од њих издваја

· оне, који претстављају просторне везе један с другим и са свим збиром месних услова средине и који због снаге тих просторних веза и образују у целини једну укупну слику одређену географску област.

Биолошко расматрање не само одвојеног оргавизма, већ и целе заједнице живота није у потпуном смислу географско расматрање; оно је само мотив географског расматрања, чија се важност условљава напред реченим. Биолог држи у центру «своје пажње изучавани организам, као такав; географ обухвата «сву област, где дати организам или њихова укупност чине само један саставни део. Биолог је завршио свој задатак, када утврди каква дата средине обитавања одговарају посма"травим особинама у структури ових или оних органа изучаваног организма. За географа сама дата средине претстављају интерес, који је довољан сам по себи. Тако, напр., ако биолог посматра заштитно прилагођавање организма против сувишне