Učitelj
530 Уушитељ
И И а O II TC ~
јалног васпитања, уједно са изградњом социјалног живота у опште,.., на сигурном тлу непосредног заједничког рада појединаца у братском удружењу, од најужих кругова ка све даљим и даљим“. Али оно што Наторп изводи не измиче, у појединостима, да се превиди стварвост и стварни човек, и да се од будућности очекује нешто, што ће она исто тако мало моћи да оствари као и садашњост. Зато и ту у целости остаје недодирнуто питање, на који се начин може грађанско васпитање, будити и неговати школским васпитањем. Требало је дакле створити грађанску наставу сходно одредби чл. 148. држ. устава, који вели: грађанска наука и радна иастава су наставни предмети школе. Могло се до сада доиста сумњати у то, да ли је целисходно стварање самосталне грађанске науке и њено одвајање од историјске наставе са којом је свакако у органској вези. Приказивач овога питања (07. Меиђапег) раније се и сам залагао да се то подвајање не учиви. Надао се, да ће наставник историје, померањем наставног градива и уштедом неколико псследњих школских недеља моћи да допуни и прегледно прикаже грађански наставни материјал. А ако то не би било могуће онда би се могли умножити часови историје, разуме се у ту сврху. Сем тога постојала је и бојазан, да грађанска наука одвојена од историје западне у опасност, да постане чисто описна, набрајајућа, те отуд сухопарна и нежива, да би произвела дејства супротна оним која се очекују. Али сада са жаљењем признаје, да оне наде ни из далека нису испуњене у оној мери у којој се то смело претпоставити. На основу различитих посматрања може се утврдити да грађанска наука у много случајева није могла доћи до свога израза, па и сама историјска настава нарочито у ратно доба, имала се борити « највећим тешкоћама да би испунила најближе задатке. По многим вишим заводима нису се могли дати ни најобичније дужности политичког васпитања, и ако за то не буде створена шира основа неће то бити ни у будуће. Праведне претензије културне историје, социјалне и привредне, мораће се јаче нагласити, затим веза између духовне и политичке петорије. Што се тиче народних школа ове незгоде су тамо још и веће као по вишим школама; број оних који не прођу највише разреде (осмогодишња школа) редовно је знатан, они