Učitelj

За историју наших школа 615

одавде отишао у Травник и тамо је како су ми приповиједали, учио дјецу ондашњег везира. | Тек год, 1851 иза гласовитог Омер паше наступила је слобода у развијању школа, али ко ће сад да о том ради. Као што вам напријед рекох, свештенство просто и неуко а народ јошт прости. У варошима интелигенције и трговаца небијаше, тек од овог времена почели сељаци у варош насиљати и неку интелигевцију будити, али о школама још спомена нема. Сјећам се да је школа у овом времену била једна у Приједору и кад је ова почела не могу знати, једна ' је била у старом Мајдану, учитељ био је неки терзија. У Петровцу био је Обрад Павковић али кратко вријеме. Ево ти мене сад као учитеља, а да ти незаборавим казати што сам радио до овог времена. Све брате уз попове, купио десетину и араче (аскерију) јер од Омер-паше, ова дужност, купити царски данак од крштеног народа, прешла је на попове и кнезове. Па сам ти ја уз попове имао тај посао, јер требало је писати а попови нијесу знали. Тако "дакле у пролећу 1854 код попа Давида Недимовића у Јассници на селу близу Крупе ја отворим школу Дјеце се је састало тога љета до 30 а на зиму било их је до 50. Књига нијесам имао. Букваре сам морао сам писати. Часловац и Псалтир што се је за оно вријеме учило, родитељи набављали су својој дјеци из Новог или из Приједора. О школским књигама као: Читанком и другима није ни спомена било. Сами родитељи нијесу тражили ништа друго него, да им се дјете научи Богу молити. Рачунати и писати, то сам ја од себе чинио. Плаће редовите нијесам имао. Дјеца су ми плаћала на мјесец бешлук што чини данашњу круну. Трошак: јело и пиће давао ми је кућегазда, сувише давао ми је 15 фор. годишње а његове петоро дјеце ишло је у школу. Јест, слаба плаћа, али сам ти био задовољан. Био сам бећар, пак трошка · никаква, једино што потрошим на одјело. Овђе сам се. год. 1856 у јесен оженио, а год. 1858 и то 7 јануара, нађе ми се мушко дјете, познавао си га, мој покојни Јово. У љето ове исте године појави се буна и устанак, тад школа опет пресјече. Ове год. сам ти брате био несретан. Морао сам ти оставити жену, дјете, кућу, благо, усјев што сам га у црну. земљу бацио, све ваља оставити и бјежати главом у свијет,