Učitelj

Књижевни преглед 747

„И помислио сам, да кад би само ћедан део тог слободног народа имао душу оне девојчице, не би ова деца морала дрхтати од сваког штропота на улици бојећи се да Вандали двадесетог века не провале и прекину лепу ЕН о слободи и Краљевићу, који говори истим језиком као и они"

Слика „Смех и бол" ја а два типа, два историска учитеља. Један је насмејан и кад прича своје тешке патње под, непријатељем. Он верује у добар свршетак свега. Он је смех. Други је оличени бол; трпи, не уступа, али мисли:

—- Нема излаза. Тамо — оно што људи зову границом оно је високи црни зид. Зид до неба, који се никада неће срушити. Ми смо на смрт осуђени. Дан пре или дан касније свеједно. Пропасти се мора. Буна нема смисла. Чашу треба испити, па отићи. Отићи у неповрат. Пропасти без смеха и без плача. Црно — црно — црно. _

„И човек у његовој близини види црно".

Писац завртшује:

„То су два историска учитеља. Два представника једног заробљеног народа. Борба и Судбина; Смех и Бол.

„Ко ће бити у праву" 2

Нада је име једној новелици и име једној малишаници. Она: ни у забавишту ни у школи, наравно талијанској, неће да зна: за талијанску заставу, коју јој поклањају али коју она 70 оставља на катедру с речима: „Нећу, јер то није моја застава" Она одржа своје, али „исту ноћ планула је И оцу стаја. Изгорели му волови и коњ. Кривци се нису нашли". А Нада је срећно прешла границу, па је послала дописницу: Неспретним дечјим рукописом поздравља ме и потписала се: Нада Југосло– венка". |

Дивне су и друге приче и сличице. Али нису све саме приче из школе и о школи. Оне излажу народну душу историску и великих и малих, и мушких и женских. Примера ради ево шта прича „истинит догађај из данашње Истре", коли се зове „Ради песме"... Млади и кршни MD Јоже воли лепу Луци, па јој пева: не бине суседице моја". А певати хрватски и говорити и певати словенски — забрањено је. Тако пише чак и на зиду у гостионици... Због песме је Јоже бивао и кажњаван, али је он драгој Луци опет само тако певао — па ју је и испросио и венчао се с њом. На свадби је све весело, и свуда се ори „лепа и невина истарска песма". Глас је песме допирао „до задње куће: