Učitelj
Књижевни преглед 429
закључка о истоветности социалних односа у Русији и Сррији. А јер у Србији није било феудалних господара. Следбеника је имао доста, али само за кратко време, јер су они доцније постали министри и саветници, великозакупци дува“ на и „обделатељи руда и ковова.“ Марковић је проповедао морални покрет, а радикална странка била је политички покрет. Њу је организовао Никола Пашић и Пера Тодоровић. Она је имала својих фанатичних бораца, али су исто тако имале и друге странке (Обреновићевци). Иначе, и код ње као и код осталих, било је много опортунизма.
Материалистичку филозофију Марковић је разумевао на начин „једног бистрог ђака“. Његови следбеници чак не ни толико. Идеја, да све што је у природи проистиче „из својства материје и снаге што састављају васиону“, да између аовека и осталих животиња може бити разлике само у ступњу а не у суштини, та идеја довела је дотле, да су наши материјалисти угушивали у себи све људске осећаје, и „падали у једно свесно, намерно подивљавање.
И г. Јовановић завршавајући своју критику каже: „Марковићу се десило најбоље што се једном писцу спорне заслуге може десити: нашао се један његов посмртни поштова“ лац од велике литерарне способности, који га је препевао, подигао у ону вишу сферу идеалних и уображених личности."
У осталим поглављима ове књиге: „Србија у његово време“, „Његова критика бирократског система“, „Његово решење нашег социалног питања“, „Његова критика либералне странке“, „Његова критика суда“. „Његова критика Омладине“, „Његов практични програм“ и „Његов политички утицај“ Слободан Јовановић показује, опет, исту сјајну оријентацију и ванредну литерарну вештину. И на основу свега овога, он је дошао до поменутих констатација о 'Светозару Марковићу.
Ми мислимо да, чак није ни потребно ову књигу препоручивати, јер се она само по себи најлепше препоручује.
Д. М. Прица.
Б) О СТРАНИМ КЊИГАМА И ЛИСТОВИМА
а) о руским. Проф. К. Н. Корнилов: Методика пследованиа ребенка..
Руководство дал педагогов и врачен. Государственное издателђство. — Москва 1923. год.