Učitelj

Војислав Бакић 13

,

људски живот од колевке до гроба, и читаве низове људских. живота, живот народни, и кроз народност уводио га у човечност учећи свој народ општим задацима човечанским.

У огромном броју учитеља Војислав Бакић био је један од оних ретких изузетака, који је прошао кроза све степене учитељске, од најнижега све до највишег. Спремао се за учитеља основних школа затим за учитеља учитеља и постао учитељ учитеља основне а затим и учитељ учитеља средње школе. Тако је он својим радом обухватио и породичну школу, претшколску педагогију; и основну, и средњу, и велику школу, школску педагогију; и васпитање одраслих, надшколску педагогију.

Наш се васпитни рад веома често пореди с радом 'вртаровим. Вртар негује и одгаја биљку, али он не може учинити да она цвета и да доноси плод. Па ипак, његов рад је врло велик и врло знатан: он може истављати биљку сунцу или јој давати влагу, одгртати и загртати, плевити и навртати, одређивати јој правац, задржавати или унапређивати њезино растење, мењати боју цвету, смањивати или повећавати њезин плод. Исто је тако и велик и знатан утицај васпитачев на васпитаника. Снажан и дубок утицај вршио је и Бакић на. својим ученицима, јер он их није само учио педагогији него. и да буду педагози, не само да као вртари познају своје биљке него и да врше све оне радње, које ће одговарати постављеним смеровима и служити њихову унапређивању. Али да би се дала потпуна слика рада Бакићева, мора се то поређење још проширити. Прави се вртар не задржава само на свом саду: он ствара и семеништа, подиже расаднике и ствара многе биљке које ће на многим местима, па и у далеким временима, када њега и његова сада може бити и не буде више, расти и бујати, цветати и носити плода од тајогет 210пат паноп5 ее Бгипапнанз. То је радио Бакић, а утомеје његова главна заслуга, — његов рад није био само обиман, он је био и интенсиван. !

На свим местима, на којима је био, Војислав је Бакић подизао семеништа и расаднике. То није био лак посао, када су владали неразумевање, предрасуде, самовољности, ћудљивости, када се много што-шта остављало случајности, када се волело и да се ништа не уради него да уради нешто, који