Učitelj

Бакић у школи и у друштву 15

и спремног човека. Кад нам је долазио на час, радовали смо се; када нам је одлазио, било нам је незгодно. У предавањима говор му је био више тих, милозвучан, логичан, занимљив, примамљив, и код доста тежих и апстрактних ствари. Сваку аксиому поткрепљивао је лепим примерима. На. оценама, при

" пропитивањима, био је умерен: ни сувише благ, ни сувише

строг. Знао је стенографију, па је у више прилика хватао и ђачке одговоре (нарочито, ако они нису били довољни). Један друг (Ужичанин) био је једном незадовољан његовом оценом. Он му је, пред свима нама, прочитао цео одговор, после чега је овај поцрвенео, застидео се, и — сео. И поред управитељске дужности увек је на часове долазио тачно и на време. Нема случајева, да је минут задоцнио. Не памтим, да је се кад год на. ђаке наљутио, и ако је зато имао повода, више пута. Једном је само отишао са часа нерасположен. Код

пећи, у учионици, била је једна овећа рупа укопана у зиду.

Он је то приметио и упитао: од куда је тор Када је дознао, да су то сами ђаци ископали, узимајући онај песак (малтер), за посипање писмених задатака, мастилом написаних, он је доста озбиљно рекао: „Чудновато, Свети Сава је говорио родитељима, да их деца моле да подижу школе, а овде деца ђаци, будући учитељи, руше школу“... Ни речи више није казао, већ је узео „каталог“ (дневник) и отишао... Остали смо за дуго од прекора запањени, кривећи и осуђујући другове, који су то радили (оне који су седели у близини пећи). Овај догађај код нас унео је после и у Летопис, који је штампао уз Годишњи Школски Извештај. Ако би који ђак добио слабу оцену, из кога предмета, звао га је одмах и саветовао, да то што пре поправи. Ако би се ђаци бунили или протествовали противу кога свога наставника (што у оно доба није био редак случај), говорио је: „Немојте тако; бићете и ви наставници, па ако се ваши ђаци стану противу вас бунити, вама то неће бити пријатно; осуђиваћете ђаке и никада нећете дозволити, да они млађи улажу неке протесте противу вас старијих“. Дотичним наставницима је, насамо, говорио, да треба да пазе, те да својим радом и опхођењем придобију љубав и поштовање код својих ђака, а не мржњу. — Какав је био као наставник, такав је био и као управитељ: увек уредан,

увек тачан, увек примеран. Са наставницима се опходио у