Učitelj

сл о

Учитељ

«

507

9 8. 9: 10.

денара а о о о ко ко ко Ко Ко Бо бо по [о 02 09 (о 69 60 со со со

ере гтесоео

пл ллил мл ~ ла со

Затим се именују поједини штапићи од најкраћег до најдужег, дотичући прстом крајеве свакога од стране В., који чине као неке степенице и излази исто бројање: 1,2,3,4,5,6, 7, 8, 9, 10. Ако хоћемо да сазнамо количину штапића, броји се са А и излази исто бројење: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10. Ова сагласност бројења са три стране, натерује дете да чешће. понавља ово вежбање, јер га то интересује.

Таквим чулним вежбањима за распознавање дужих и краћих штапића, , додају се вежбања о бројању. Ради тога штапићи се баце на земљу или се помешају по столу. Забавиља узме ма који штапић и пружи га детету, да га види и изброји делове. Затим тражи од детета: „Дај ми мало дужи штапић од овога!“ Дете га очима изабере а забавиља се уверава, да ли се дете преварило па чак пореди дужине и броји одломке. Таква се вежбања понављају дуже, док сваки штапић не добије своје име: штапић један, штапић два, штапић. три или још краће: један, два, три, четири, пет и Тт. д.

Бројеви као графички знаци. — Ако деца већ знају да пишу, онда им се пруже бројеви на картонима, који су мало удубљени, на исти начин на који им се пружају сви остали предмети: „Ово је један! Ово је два!“ — „Дај ми један! Дај ми два!“ — Који је ово број» Затим се бројеви опилавају исто као и слова.

Вежбања са бројевима. Асоци Јација графичког знака са количином. — Ја сам конструисала две кутије за бројеве. Свака кутија састоји се из пет преграда у које могу да се ставе извесне ствари. Више сваке преграде наштампан је по један