Učitelj

Инстинкти и емоције 185

Родитељски инстинкт и емоција нежног осећања спедифично је женски, али као што има и жена код којих је борбеност врло јака, тако има и људи код којих је овај инстинкт веома развијен, јер особине специфичне једном полу, могу се путом наслеђа пренети и на супротан пол. Тако има жена које су „мушкобањасте“ и људи који у многоме личе на жене. Овај инстинкт, за разлику од осталих, стоји у служби одржавања врсте или расе. У ствари, ово је одржавање омогућено на два начина: или женка снесе један вели. ки број јаја за једну годину дана (неке рибе носе више од милиона годишње) па из тога великог броја, премда остављен незбринут, један извесан број остане у животу; или пак женка рађа годишње један незнатан број младих, па се тај недостатак у броју надокнађује родитељском негом. На тај начин долазимо до правила: да уколико је број јаја или младих већи, у толико је родитељска нега мања, и обрнуто.

Два су главна импулса кроз које се овај инстинкт изражава: грљење и љубљење, оба у циљу пружања физичке заштите. Грљење у циљу физичке заштите, а друго задовољење примитивних хигијенских потреба чистоће (разуме се, атавистичка појава).

Овде је важно истаћи везу која постоји између овога инстинкта и борбености. Срџба на овај начин изазвана. надјачава све друге емоције, па и страх, јер овај инстинкт стоји у служби врсте, а закон је природе да се појединац жртвује интересима врсте.

Емоција нежног осећања која прати овај инстинкт, и њен импулс да штити и негује, језгро је свих наших моралних побуда. Љубав, пријатељство, милосрђе, и сва друга алтруистичка осећања налазе свој корен у овоме инстинкту.

Инстинкт одвратности и емоција гнушања служе у првом реду и једино самоодржању. Изазивају се додиром коже са глатким и љигавим предметима и изражавају се бацањем руку напред и узмицањем тела назад. Биолошко порекло овога инстинкта тешко је погодити, али вероватно је да служи томе да би се избегли опасни гмизавци, који, премда опасни, не изазивају страх. Тако вероватно и „страх“ од мишева, буба и др. пре је израз овога гнушања него ли страха. с