Učitelj

188 Учитељ

гошка наука као своје, и да је он... један од оних, ка којима уздижемо погледе своје, и којим погледима црпемо снагу своју.“ — „М тако још ми стојимо на његовим плећима у много којечем што се данас тражи за школу“. ...., Дитес долази у наше духовне оцеве, којих се радо сећамо, чију величину радо објављујемо, чија дела и тежње с поносом признајемо“. — Тако се изражава о Дитесу и трећи писац, трећег чланка о Дитесову стотом дану рођења, Ц. Прецел, који је опет из недитесовског табора (у истом часопису стр. 759—761). -

„Тако и данас живи Дитес у нашем сећању као заставник Песталоцијевог духа, као племенити, ревностан љубитељ истине, честит и веран учитељ; као гласник за слободу народне школе и слободно учитељство, као неустрашни борац за највиша добра човечанства“ — тако завршава В. Фадрус свој чланак о стогодишници рођења Дитесовога, у бечком часопису зсћштећогт (УП г., 1929, св. 10, стр. 517—5392).

Ето, како се данас изражавају Немци о Дитесу.

Али и ми Југословени, а нарочито ми Срби, имамо 03биљног узрока, и још озбиљнију дужност, да се и данас сетимо овог великог педагога о стогодишњици његовог рођења, како смо се сетили и о смрти његовој пре тридесет

"и две године. Врло много од онога што данас имамо на срп-

ском у нашој Педагогици здравога а нарочито практичнога, а које се још није преживело, имамо баш од Дитеса. Прва наша, српска, педагошка литература потекла је од Дитеса, у преводу Милорада Шапчанина: „Методика“ и „Теорија педагогије“. Од Дитеса је било у нас и других чланака у преводу, а у његовом духу много и много расправа, чланака и практичних предавања. Најстарија данашња још жива гарда учитељска напојена је духом Дитесовим. ИМ, уопште узето, заиста „стојимо ми још и данас на Дитесовим плећима у много којечем, које истичемо као захтев данашњег времена“. Њ ;

Дитесов је живот био пун рада, барбе, и стварања. Његови су литерарни радови многобројни и једри садржином, прожети духом слободоумља, и већим делом основани на природним наукама — које је за оно време кад су постали било још необично. Дитес је се од привременог сеоског учи-