Učitelj

Нове идеје о физичком васпитању у Шведској 623

„отац шведске гимнастике“, тог најраспространијег гимнастичког система, који је сад познат широм целог света. Иако се овде онде спомињу и други гимнастички системи, они нису ништа друго него пр -системи са извесним изменама и допунама. Ог. Ваз5 Мепзептек у »Когреткши дет Егас (Култура женског тела) умесно примећује: „Не постоји на свету ниједан гимнастички систем, чија једна или више основа не воде порекло од Шпе-система“. = апр је цео свој живот посветио научним испитивањима о утицају разних вежбања на неједнаке органе човечјег тела. Тим својим радом он је ушао у ред педагога телесног васпитања,

Али, као што напред рекосмо, Линг се бавио гимнастиком у ужем смислу Он је своја испитивања и проучавања ограничио само на уређена, естетичка, телесна вежбања, док се. у то, како игре, атлетика, спорт и др. утичу на развијање и снажење тела, није ни упуштао. Из тога се одмах види једностраност његовог физичког васпитања. То је, уосталом, и сам Линг признао рекавши: „Ја молим Бога, да будући лекари и васпитачи унапреде и усаврше ове моје покушаје".

Услед те једностраности Линг - система, данашњи се шведски гимнастичари — педагози поделили у две школе: 1 стара школа, којој припадају већином официри, који не ценећи природна телесна вежбања гаје само естетички уређене гимнастичке вежбе; 2 нова школа, која поштује уређене вежбе, али много. већу вредност за физичко васпитање придаје: атлетици, спорту и обичним дечјим играма. Најзнаменитији поборник нове школе је директор гимнастике у Нагпозапда-у Ејпаг ВЈотђеге,

В!отђеге је недавно издао гимнастичко - педагошко дело „Извод из гимнастике". Оно је јако заинтересовало не само шведске учитељске кругове, већ и стручњаке на страни и, може се рећи, да је дело, својим новим спиритуелним идејама, створи10 нову епоху у историји шведског физичког васпитања.

В!отбеге- не види циљ физичког васпитања само У „лепом држању тела“. Он зна да резултат и индивидуалне и племенске „борбе за живот" зависи од конституције срца и плућа. Такође зна да, с физиолошке тачке гледиште, нормална функција организма је највише условљена правилним функционисањем срца и плућа. Зато као крајњу мету физичког васпитања, В!отђеге, поред „лепог држања тела", нарочито истиче јако, снажно срце и здрава и правилно развијена плућа.

Из тога, пак, следује, да се телесна вежбања изводе првенствено на отвореном простору. Јер, ако су модерна научна тврђења о благотворном утицају сунца и свежег ваздуха тачна, онда је прави физиолошки грех радити гимнастику унутра кад време и природа зову напоље. По

Игра и спорт јесу најприроднији облици кретања, који задовољавају потребу нашег организма. Здравље и јачина једног народа заснива се на спорту и играма. Сунце, свеж ваздух и би-