Učitelj

Циришки Школски синод и учитељско образовање – 699

на то да даје какве титуле и степене. Захвално би било, вели референт даље, кад би му се додало и нарочито одељење за стручно образовање учитеља секундарних школа. Овај опсежан круг рада, који се новом заводу отвара, даје му, ако се упореди са другим сличним институтима, право на назив Педагошки институт. Именом „Учитељска школа'' не би цео тај круг рада био потпуно обухваћен.

Према садањим курсовима за учитељске образовање на универзитету научна предавања, која ће кандидати слушати, повећавају се само унеколико према броју и обиму. У програму су: општа психологија, историја педагогике, систематска педагогика, општа дидактика, хигијена с нарочитим обзиром на школско дете. Али сва су ова предавања праћена вежбањима у малим групама од 20 студената највише. Програм предвиђа психолошка вежбања у току три семестра и вежбања из историје педагогике, опште педагогике и Хивијене по један семестар.

Као нова уведена је психологија детета, а потом, према захтевима Синода од 1926 и 1927 године, психо-патологија детета, увођење у педагогику спасавања (васпитања недсвољно развијене деце и деце с разним недостацима), даље физиологија и хигијена телесних вежбања као допуна гимнастичкој настави. Два семестрална часа предвиђена су за увођење учитеља у најважније одредбе из дечјег (омладинског) права и заштите мла дежи, те се на тај начин учитељи припремају за савремени разгранати рад на дечјој заштити. Познавање устава и закона даје подлогу за државно-грађанско васпитање и упознаје кандидата са школским законима.

Оправдани захтев да се учитељски кандидати што темељније уведу у школски рад („наставничку праксу“) задовољен је на Педагошком институту: посебна дидактика појединих наставних предмета у народној школи, која у исто време обухвата и угледна предавања наставника методике или учитеља вежбаонице, добија довољно времена. Практична појединачна вежбања студената у малим групама (највише10) предвиђена су у току два семестра. ЛПедагошке екскурзије проширују и удубљују погледе на васпитачево и учитељево поље рада. Четворонедељни курс за увођење у принцип рада показаће битност ове нове тежње за уздизање успеха у настави; на два курса, од којих сваки траје по четири недеље може се кандидат оспособити за вођење курсева ручног рада. Особито проширење добијају вежбања у школској пракси: у три маха по четири недеље биће учитељски кандидати предавани спробаним учитељима на селу и у граду ради појединачне инструкције. Плодност оваквих вежбања потврђује искуство које се досад, мада у врло ограниченом обиму, до-