Učitelj

Циришки Школски синод и учитељско образовање — 703:

цео план не губи због тога ништа од оне интересантности, због које га и саопштавамо.

Ко зна како се обазриво у Швајцарској устите усвајају новине у школском животу, он ће разумети колико је реформа. учитељског образовања постала у целом свету акутна и шта то значи кад је она и у Цириху означена као централни школски проблем. Јер Швајцарска уошште а Цирих посебно · имају изванредно добро организовано школство, а настава и без ове реформе не изостаје ниуколико иза савремених захтева. На реформу су се они могли. одлучити само после дугог проучавања потреба, које поставља данашњи ступањ развитка њихове народне заједнице. Народна заједница и живот у њој уосталом једино може и бити прави покретач сваке оправдане реформе. Реформе, које потичу из других разлога, могу имати само значај утопије. Зато су сви референти и истицали да реформа учитељског образесвања није једино ствар учитеља већ целог народа и да материјалне жртве, које ће за извођење предложене реформе бити пстребне, претстављају капитал, који се најбоље пласира, који ће донети обилату камату за добро народа и његове омладине. Ово гледиште је већ раније остварено у неким другим земљама. ЏПада у очи да су државе, које су биле побеђене у последњем великом рату, прве дошле до тога сазнања, па су у новој школској организацији и интензивном унапређењу васпитања и наставе нашле почетак целокупног рада на поправци и успостављењу онога што је рат пскварио или уништио.

У процену предложене реформе с гледишта потреба наше народне заједнице нећемо се упуштати. Суд о томе моћи ће лако да створи сваки стручњак. Наша намера с овим и прошлим чланком била је само да пскажемо какс на реформу учитељског образовања гледа једно тело као што је Школски синод у Цириху и са колико се проучавања до најмањих детаља, како од стране наставника свих врста школа тако и од надлежних школских власти, тамо решавају питања с школској реформи. Колико се пажње, на пример, поклонило старању да се нов облик уврсти потпуно сагласно, органски у целокупни школски систем! Учитељски семинар њихов није ни досад тако много стрчао изван целине. Прелаз из њега у друге школе и обратно, одлазак на универзитет с његовим сведочанством итд. нису били ни десад тако отежани као што је другде случај. Па ипак се нашло да учитељски семинар, поред тога што не одговара савременим потребама, није, посматран као члан школске целине, у пуној сагласности с њом. Зато су претставници и учитељства, и средњих школа и: универзитета и овом приликом, као и увек, пазили да врата једне врсте школа не буду ни притворена, а камоли херметички затворена за ученике друге