Učitelj

тренира

16 Учитељ

унапред спремљеном плану“. Зато се оно не можа поредити с послом грађевинара, као што је чинио Хербарт, већ с послом вртара који негује биљку од клице до плода, као што је поредио Песталоције. Грађевинар може по вољи да зида и васпитање би по томе требало да буде неограничено у успеху; вратар не може по својој вољи да производи, али од његовог старања зависи развијеност, питомост и лепота биљке. Даље, ваједница људска није производ појединаца већ је она примарна, а појединац је производ заједнице. Човек сам за себе, од почетка свога живота, не може се замислити у људском облику.

Већ ова неколика наговештаја показују да васпитачки рад, схваћен према једном или према другом гледишту, не може претстављати „једно исто.“ Само на први поглед и без дубљег улажења у ствар сме се нпр. рећи да је „саморадња“ у Хербартовом смислу и како је раније разумевана исто што

_и „активно учешће“ у овом другом смислу. Тамо дете „само

ради“ на повећању свога „инвентара“, на што потпунијем исписивању своје „беле хартије“ — оно је у ствари само рецептивно, „прима“ по плану утиске из своје заједнице, јер се у томе гледало његово напредовање, развијање; овде дете разграњава своју првобитну способност за деловање, за акцију

_ помоћу сопствених доживљаја — оно се у школској заједници,

која мора бити животна заједница у малом, развија само, уз помоћ васпитачеву, те место „примања утисака“ имамо „саморазвијање“, ако се нађе да је израз „активно учешће“ непотпун (мада ни овај други није без замерке). Називи су непотпуни из појмљивих разлога: за нове појмове треба стварати тачна обележја речима, а то због језичних тешкоћа није увек могућно. Ну не смемо се заводити називима. Сва се пажња мора обратити на њихово стварно значење, на њихову садржину. | (Завршиће се у наредном броју)