Učitelj

Продуктивна способност духа 101

Продуктивна способност духа од Ивана Кањуха (Свршетак)

Да ли се обим генијалности протеже само на поједине или на све гране свесног живота» — Шопенхауер сужава област генијалности само на уметност и филозофију. По њему постоје дакле само уметнички и филозофски генији. По Херману Тирку у ред генија спадају за прво место људи од дела —- генији дела —, који стварају историју (Александар Велики, Наполеон). Нордау сматра да постоје три врсте генија: геније дела, научњачки и филозофски геније, док геније осећања (песнички и уметнички геније) у строгом смислу те речи не постоји. Кант опет филозофе искључује из редова генијалних људи. Други научњацима, трећи војсковођама, четврти државницима оспоравају генијалност. Међутим овакво и слично сужавање обима генијалности није оправдано. У ствари геније се може да појави у свакој области душевног живота, јер величина духа, појавила се она ма у ком облику, она је увек јака ерупција и манифестација генија.

Друго питање на које имамо овде да одговоримо јесте: Који су општи фактори стварања» — Општи фактори, који условљавају свако стварање, могли би се свести на ова три: наслеђене особине, прилике у којима живимо и васпитање. Наслеђе, прилике и васпитање су три силе, које владају нашом судбином. Прва почиње још далеко пре рођења да управља њоме, док је друге две воде после рођења. Доиста већ наши претци почињу да преду нит нашега живота. Ту пређу после рођења продужују друга два фактора: прилике и васпитање. Ток нашега живота према томе јесте резултанта ових трију сила.

Постоји један природан закон по коме се све што постоји и што се збива у свету развија постепено из претходних узрока и стања. ИМ генијалност је дакле само резултат, природна последица постепеног развитка генијалних особина предака. Генијалне особине провлаче се кроз читаве генерације појачавајући се непрестано, док најзад у облику генија не избију на површину. Показаћемо примерима из политичке и културне историје да свака форма генија тежи да буде наслеђена._ Од свих врста генија можда се највише наслеђује музички и сликарски геније. Класични пример за први облик генија пружа нам чувена музичка породица Бах, а за други позната сликарска породица италијанске ренесансе: Вечелио. Прва је поклонила преко 20 талентираних музичара Немаччкој, а своју кулминацију достигла је у Себастијану Баху.