Učitelj

104 Учитељ

избациле на историску позорницу. Те повољне прилике, то повољно тло, може великим људима понекад и друштво да створи отстрањивањем разних преграда (као што су испити, одличне класификације итд.) испред њих. Пошто се геније својом индивидуалношћу разликује битно од осталих људи, требало би са њим и битно друкчије поступати него са осталима. Свети задатак човечанства био би да генију и без испуњења уобичајених правила и формалности отвори неочекивано сјајан. пут, како би што лакше могао да оствари своје велике планове, да изврши своју узвишену мисију на земљи. Товје је“ дини начин да друштво вештачким путем нешто помогне стварању великих духова.

Али иако се геније рађа, он не би могао без срећне интервенције споља никада да постигне своју кулминацију. Потребне су повољне прилике, које би му омогућиле да се појави у свој својој генијалности. Да се на позорници света

појави један Наполеон у свој својој величини, потребна је.

била велика француска револуција. Апсолутизам Стјуартоваца у Енглеској изазвао је појаву једног Кромвела. За по-

јаву једног Кемала потребни су били велики порази Турске: царевине у балканском и светском рату. — Да при стварању

генијалних дела играју знатну улогу и срећне прилике по-

казује нам и та чињеница у историји да златна доба појединих народа као и велике историске епохе у опште избацују

сразмерно велики број генијалних умова. Тако је код Грка Периклово доба дало трагичаре: Есхила, Софокла и Еврипида;

комедиографа Аристофана; историчаре: Херодота и Тукидида;

оца научне медицине Хипократа; филозофе: Анаксагору, Про-

тагору и Сократа; вајара Фидију; сликара Полигнота. — Бек

Александра Великог дао је филозофе: Диогена, Платона, Епи-

кура, Зенона и Аристотела; говорника Демостена; историчара.

и научника Ксенофона; песника Теокрита; вајара Паракси-

тела; сликаре: Зеуксида, Паразија и Апела. — Код Римљана.

Августова епоха избацила је највеће песнике римске: Верги-

лија, Хорација, Овидија, Тибула и Проперција; историка Тита. Ливија. — У Италији доба позне ренесансе ткз. Чинквеченто дало је читав низ титанских духова. Ту су пре свега. четири корифеја ренесансе: Микел—Анџело, Леонардо да Винчи, Рафаел и Тицијан. Даље ту су сликари: Пиетро Ва-

нучи-Перуџин, Антонијо Алегри Кореџио, Паоло Веронезе,

породица Карачи. Затим ту су: Браманте, један од главних.

неимара Петрове цркве у Риму; Палестрина, реформатор црквене музике; Макиавели, књижевник и политички теоретичар; Ђордано Бруно, филозоф; и најзад ту су песници: Са-

нацаро, Аретино, Ариосто и Торквато Тасо. — Код Енглеза:

Јелисаветино доба изнело је на површину Шекспира, једног

од највећих генија свих векова; затим Марлоа, драматичара;.

Зи.

оаза раскаца са