Učitelj

106 Учитељ

Шопенхауер и Карлај. Генијална дела су по овој теорији ре:зултат чисто индивидуалне иницијативе, индивидуалне делатности; од генијалног ствараоца потиче све, он је једини из"вор стварања. Геније је — кажу присталице ове ФРОрИје > автономан продукт, надчовек, који се приликама и расом не да и не може објаснити.

Међутим обе су теорије једностране и као такве погрешне. У ствари нити је колективни фактор без индивиду„алног, нити је индивидуални без колективног у стању да створе генијално дело, већ је оно увек заједнички производ и једног и другог. Претпостави ли се да је геније плод спољашњих чинилаца, онда настаје питање зашто и многи други који живе под истим околностима, на које утиче иста средина не постану генијалниг Очевидно дакле да спољашњи“ социјални елеменат сам за себе није довољан, него му мора придоћи и један унутрашњи-лични елеменат. С. друге стране претпоставка да генијално дело потиче искључиво из уну: трашњих извора генија независно од миљеа долази у сукоб са фактима искуства. Јер нам искуство јасно говори да се ге "није не може појавити изолован од духовне атмосфере свога времена и средине у којој живи, него је у своме развитку на сваком кораку зависан од њих. Али ако би се запитали који је од ова два фактора важнији при стварању генијалних творевина, онда би несумњиво приоритет припао инди“ видуалном фактору.

Наслеђе и прилике су два општа фактора стварања. "Трећи општи фактор јесте васпитање. Под васпитањем под"разумеваћемо овде све спољне утицаје на наше рођењем добивене особине —- и то би било васпитање у најширем смислу те речи. Може ли се геније васпитавати» — Мишљења -су подељена. Џон Стјуарт Мил тврди да је моћ васпитања неограничена, да је она према томе од огромног утицаја и на "развој генија. По Рибоу васпитна моћ је ограничена само на осредње природе тако да су духови испод — и изнад осредњих потпуно ван њене сфере. Очевидно је да оба ова мишљења не могу бити истинита. Подлеже ли геније васпитном дејству, или је он ван његовог домашаја» На ово питање ·одговорићемо ако одговоримо на питање: могу ли се наслеђене диспозиције мењати, модификовати и у којој -мериг „Јер ако су спољни утицаји у стању да, измене наше урођене особине, онда и могућност васпитног дејства на развитак генија не може бити у питању.

По науци о наслеђу ми не само одређене физичке, него и психичке особине доносимо на свет. Може ли васпитање да преиначи наше душевне особине» Не треба много размиш-љања па да се увиди да може. Пажљиво проучавање чиње"ница казује нам да су не само наша осећања, умне и вољне