Učitelj

о

_ Да ли је могућа теорија образовања као наука — 131

и показати многе ситне зубе, особност језика који је предњим делом утврђењ а задњим слободан, те га жаба може избацити напоље и хватати плен (инсекте).

в) Њено тело. — Здепасто, кратко, правилно заокругљено. Уочити да јој олакшава гњурање у воду то што нема врата, а тело је клинасто.

г)Њени удови. — Предње ноге врло кратке; два кратка мишића завршена шаком са три прста и једним палцем; задње ноге врло дуге, праве ноге с бутином, голенима и стопалом без пете; прсти знатно дуги с нежном кожицом између њих. Знате ли још коју животињу с ногама које имају шаку Нашта им такве ноге»

д)Њено држање. — Какво је обично држање у жабе Кос положај тела, седи на савијеним задњим ногама, а предње су јој опружене. Посматрати жабу која се креће по земљи: | скокови доста велики и брзи, помоћу мишића на ногама; жабу која плива: раширени прсти на ногама јој помажу да плива брзо. Поредити њено пливање с човечијим.

3. Жабљи живот. — Показати јаја. Где се она налазе» Метну се нека на лист у води и посматра њихов развитак. Пуноглавци имају реп и живе само у води; затим се постепено развијају ноге, нестаје репа; развија се жаба која живи на земљи. Уочити да се виђају доста далеко од воде, у пољима па и у њивама. Њена храна: готово само инсекти и црви; закључити да су корисне. -

_ПЕДАГОШКО-ПРОСВЕТНИ ПРЕГЛЕД

Да ли је могућа теорија образовања као наука2 од Цветка Ђ. Поповића

Старо питање које још увек дели научнике у два табора. Најновији спор по овоме питању избио је између др. Фрица Блетнера и старог барда педагогике др. Кершенштајнера. Дискусија се води у педагошком часопису „Васпитање“ (ле Етдећита). У свесци за март 1930 год. др. Блетнер је под горњим насловом врло неповољно критиковао Кершенштајнерово дело „Теорија образовања“ оспоравајући уопште теорији образовања научни карактер. Ствар има општи значај, а специјално је од интереса за педагошке раднике. С тога ћемо читаоце прво упознати са критичким излагањима др. Блетнера, а затим ћемо означити и одговор др. Кершенштајнера. Разуме се, све у главним и основним потезима. —