Učitelj

438 Учитељ

према својим друговима. Овакви сујетни младићи уживају У. томе, да све што кажу буде примљено као важно. Интересантно је посматрати такве сујетне младиће на дружинским седницама. Они воле да штогод кажу, те да би се њихово име у за: писнику забележило. Ако је нешто секретар изоставио, као непотребно, сујетан младић устаје узбуђен и примећује да је његов говор врло кратко забележен. Један младић готово увек примећује записнику. Други један младић када га критикују, непријатељски је расположен према својим критичарима. Када му се указује на недостатке и на погрешке, не може да их усвоји, већ под утицајем сујете, устаје и доказује, да је имао право што је тако урадио и да је морало тако бити. Овакви сујетни младићи често воде љубав. Њихова је љубав сујетна. (ни сматрају да ако имају лепу девојку за драгану, да тиме увећавају своју вредност, и да су у очима других нешто више. Више пута се хвале како су у том погледу срећни. Сујета се нарочито изражава у љубави. Љубавник прича о себи како има добрих особина, и како је уопште добар. Исто тако и женска

како је лепа, како је скромна, како је богата и томе слично.

Сујетне индивидуе не гледају са каквим се друже. Често бивају чланови рђавих друштава, јер у њима налазе хране за сујету. Сујета је извор рђавим тенденцијама. Опасна је сујета која је задахнута богатством, јер. се пала у заблуду кад се сматра богатство као лична особина. Треба се чувати оваквих особа, јер рђаво утичу. Опасна је и сујета која је задахнута влашћу над другима. ;

Развиће сујете, као и угушивање, зависи много од самооцењивања. Самооцењивање је у разним отсецима живота различито. Тако самооцењивања има више у доба пубертета, него у доба пркоса; а у доба пркоса више, него у доба детињства. У колико буде јаче самооцењивање, у толико ће бити мање сујете код једне индивидуе и обрнуто. Самооцењивање ће бити у толико јаче у колико буду развијеније интелектуалне снаге: интелигенција и воља т.ј. у колико буде развијеније самопосматрање. На супрот осећању сујете је понос. То је осећање којим се истиче правилна вредност 0 једној личности. Понос никада не допушта да се човек дружи са рђавим друштвом, нити пак · да буде члан таквог друштва. Такав човек, који у себи има поноса, може живети сам. Људи са поносом не воле да им се ласка, већ једино воле истину. Према томе поносном човеку су "пријатељи баш они који му износе његове рђаве особине, док "они, који се праве да су му пријатељи то су му баш непријатељи, јер они неће да му износе рђаве стране, него само добре. Тако је и са сујетним људима. Они треба да сматрају своје пријатеље __ ласкаче непријатељима, док оне друге треба да сматрају пријатељима. | -