Učitelj

576 Учитељ

пада никаква одредба, које је више него бог, јер овај постаје, пролази и дела, а божанство не, оно је „ништа“. Главна је радња човечјег живота сазнање: чулно, умно и надумно. Само у последњем, од сваког посредовања слободног и изнад свега ограниченог, у сазнању, узвишеног изнад простора и времена врши се сједињење с богом. Такво сазнање, до кога се долази у ствари не делом човековим већ божјим чином у њему, иде изнад бога „у тиху пустињу у коју никад није ниједна разлика продрла", И „означава оно што је одређено човековом животу. У таквом „знању незнања“ схвата се божанство, ништа. Ништа је највиша реалност, незнање је највише знање. Сличност ове мистике б индијском показује се по себи сама и без нарочитих наговештаја.

На другој страни учинио је Окам извесно отступање од Дунса и привео обновљење номинализма, оглашавајући само појединачне ствари за једино истините (реалне) а опште као продукат мишљења. Ну његово истицање емпиризма, као и раније, математичко - природњачки управљено учење Роџера Бекна (Воге: Васоп у 13. веку) нису се могли развити у тадање, за ауторитет цркве везано доба. Њима је само припремљена природњачка периода развитка, којом почиње модерно схватање душевног живота. Мсти значај има и доцнији покушај Николе Кузана (Спзапиз, 1401—1464) да доведе у сагласност нове мисли, које су се јављале, са традиционалним схватањем, верујући да је у »Аосфа 1опотап а« (учење да је немогућно сазнати узрок ствари) нашао тачку за сједињење.“

ЛЕ ЕРЕ НННП НИЕЕЕ

ПЕДАГОШКИ ПОКРЕТ И ШКОЛСКА РЕФОРМА

Зеап 1 плаа и редадодц од Оизапа Мијпомса Тете па гака !ттеди запћ ! тафћ и зуакој паџа! 1 итајебтозН, џорсе и Жуоји БИа је Та: ап пи тпого мјегоман и“ еуојисји, и Ббидиспоз,, зуој пабп г1едапја зта ан 51 једто тогибт, а пјаф! таи тог! ујегоуан да Ре зикпо з[аге Кађапсе Рио печо упједпо, зуе зи Ђасан и зјаги ји 1 росећ згуаган 12-

пома за поупп, зујент зпасата. (Носе | изрјен, зуагаји | ш-.

36. 3. Е. Г1ррз, н. н. м, стр. 164.

ја а о о

о аса пи