Učitelj

612 Учитељ

истом односу у коме се налази забавиља према њима. И посматрајући тај живот, код деце све више расту бриге према живим бићима, те се тако деца упућују да цене и бриге, које према њима гаје забавиље и мајке. У врту је дете принуђено да истражује и проширује интензитет интуиције а из свега тога рађа се извор нових претстава и идеја. Кад дете сеје цвеће, онда захтева од забавиље име тога цвећа; кад залива биљке, онда пита, зашто је то потребно; кад види бубице и глисте оно пита, зашто се гусеница преобраћа у лептира и зашто пчела прави мед; кад види мачку оно пита, зашто има дуге и оштре нокте и интересујући се тако за све ствари што види у врту, дете учи спонтано, без напрезања, без умора, играјући се и забављајући се. Све је то потребније за развијање интелекта од ма каквих лекција, које се држе по затвореним салама или музејима, где је природа мртва, где су ваздух и сунце робови, где боје бледб и где се облици тако много губе.

Радом у врту деца осећају моћ самоваспитања и долазе до сазнања, да биљке и животиње могу напредовати само кад се заливају, негују и хране и тако постају свесна једне мисије у животу. Неки унутрашњи глас, друкчији од гласа „уатериног, позива их на нове дужности и опомиње их, да не забораве никад свој нови посао. -

У врту се деца уче стрпљењу и чекању а то је један облик философије живота. Кад дете посеје своју леју, оно је обилази

сваког дана и прати развиће биљке од семена до плода; кад

гледа како се из јајета постепено развије пиле па кокошка, онда их све то учи стрпљењу и чекању, двема важним одликама савременог живота.

Дете, које дочека да му засађена биљка процвета или роди, сматра да му је то нежан поклон природе према његовом незнатном умору и то га уверава да, као што биљка има да пружи свој род и човек мора да уложи свој труд. Али се дешава да нарочито мања деца не осете плодове свога рада било зато, што нису умела да посеју своју леју, било зато што су им друга деца побацала или уништила семе. Таква се деца растуже чак и када им другови понуде свој цвет; жалосна су што нису била способна, да и она нешто ураде и тај њихов бол потстиче одраслију децу, да им помажу. На тај начин васпитава се осећање правде и доброте и деца долазе до објашњења оне познате изреке: „Не чини другоме оно, што не желиш да теби други чини.

Идеја солидарности у врту се манифестује радом на заједничкој леји. Тај колективизам почиње да ствара од њих социјална бића, која су идеал савременог васпитања. |

Радом у врту развија се љубав према биљкама и животињама и деца их почињу сматрати као чланове своје породице. И док су некада биљке чупали и газили а животиње немилосрдно мучили, сада их поштују, диве им се и воле их.

Меза