Učitelj

Даворин Трстењак као педагог 747

јунакује“. У природи толико сусрећемо енергију, толико нам продукте она доноси, а и наш живот не значи друго већ „пре- творбу енергије“, које човјек имаде више неголи је троши. Зато човјек не смије бити страшивица, слабић, који „мисли да ће му срећа сама доћи“. Поуздање у себе, у своју снагу, донијеће човјеку оно добро што га он толико чека, али нипошто јадиковање и сентименталност. На питање, шта Је добро, одговара Трстењак с Ничеом, да је добро све што увећава осјећај моћи, вољу за моћ, моћ саму у човјеку; док је зло све што полази од слабости.

Човјек борац биће способан за живот, и о такву човјеку ваља да скрби узгајање, али Трстењак настоји евентуалну оштрину у схваћању таква појма ублажити тиме што каже, да „сваки културни човјек треба да је и културни борац, борац за добро народа и свега човјечанства; али не борац да потискује и гуши друге, не отимач и освајач, него ширитељ човјештва и братства, као и других добара“. Дакле, борба је човјеку одређена, али с коначним циљем, да по тој борби он постаје бољи, да људи постану. људи.

Тиме смо напредовали у излагањима Трстењаковим на оно право његово схваћање, јер он борбу тражи само зато да се човјек бољи може сачувати пред оним горим. Од узгајања човјека борца настављамо узгајањем човјека. Насто-. јања су то која слиједимо тамо од Коменскога па до дана данашњега. Тај „човјек“ чини поуздану базу од оних најужих до оних најширих формација у људскоме друштву, 14 од породице до народа, до државе. И управо томе узгајању човјека толико се навраћа пажње, толико се о њему пише у књигама и постављају најидеалније теорије, али ипак, још увијек немамо човјека. У дјелу „Узгој човјека“ настоји ТРрстењак показати пут који узгајање води до човјека. Намјера му је да читача освоји и зато начин свога писања према тој намјери и управља.

Тјелесно здрав човјек најбоља је гаранција и за солидну душевну снагу човјекову. То су истицали толики модерни филозофи и педагози од Лока овамо; зато и Трстењак, иако доста стегнуто, најприје говори о тјелесном развитку дјетета. Бистрина и свежина душевна даљни је захтјев и предувјет развитку човјекову. Школа и други узгојни фактори врло мало бриге навраћају томе задатку. Данас смо још " увијек задовољни, ако је дијете свршило извјесну школу и нешто научило, али врло мало питамо, шта је научило и што умије. Такво схваћање узгајања погрешно је и криво, да не добивамо људе жељне даљега душевног изграђивања, даљега рада, већ прије људе задовољне извјесним једноличним радом, који им додуше осигурава душевно мировање, али и душевно опадање. Зато Трстењак изводи како човјек у жељи